Do dogovora je došlo, iako su se pre toga čule spekulacije da zbog odnosa Saudijske Arabije, Irana i pojedinih zemalja, koje nisu članice OPEK-a, do toga neće doći.
Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, nije iznenađen dogovorom, jer je, kako kaže, on potvrda septembarskog sastanka u Alžiru.
Ipak dodaje da treba sačekati prave efekte ovog dogovora.
„Više ćemo znati sledeće nedelje posle velikog sastanka proizvođača nafte u Bahreinu koje nisu članice OPEK-a, tom sastanku ću i sam prisustvovati“, kaže Radosavljević za Sputnjik.
„Već sada može da se čuje da su te zemlje jako pogođene padom cena nafte, da ljudi ostaju bez posla, da privatizuju delove nacionalnih kompanija prvi put u istoriji, uvode poreze. Samo je bilo pitanje trenutka kada će napraviti dogovor. Međutim, ovaj dogovor je tek prvi korak, ne treba se prerano radovati. Ostaje da se vidi kako će reagovati tržište u narednih šest meseci ili godinu dana. Trenutno dobro reaguje, u svega nekoliko dana cena američke lake nafte je porasla“, kaže Radosavljević.
Ključno pitanje je hoće li se članice OPEK-a pridržavati sporazuma, jer ne postoji mehanizam koji bi ih prisilio da se drže dogovora. Pravo je pitanje i da li će se Saudijska Arabija držati dogovora, kaže Igor Juškov, stručnjak Nacionalne energetske bezbednosne fondacije i predavač na Finansijskom univerzitetu, čiji je osnivač Vlada Ruske Federacije.
„Ovde stoji pitanje u vezi sa onim što vidimo u praksi. Saudijska Arabija ranije je manevrisala, manipulisala obimom proizvodnje nafte. Sa druge strane, ni ostale članice OPEK-a nisu tako strogo ispunjavale propisane kvote. Ali sada nije važno šta misle zemlje-članice, već kako će reagovati tržište i berze.
Trenutno je presudna psihologija trejdera. OPEK se dogovorio o smanjenju proizvodnje, ali za sada se još ništa konkretno nije dogodilo, još nije došlo do drastičnog smanjenja proizvodnje, a barel je već poskupeo na 50 dolara. Važno je da sada ne dođe do spekulisanja informacijama na tržištima i berzama“, ističe Juškov.
On dodaje da na osnovu postignutog dogovora raste cena nafte, ali za sada samo na psihološkoj osnovi i da budućnost tržišta najviše zavisi od dogovora postignutih u trouglu Rusija–Iran–Saudijska Arabija. Važno je kako će na nove okolnosti reagovati Rusija i Amerika, koje, pored Saudijske Arabije, proizvode najznačajnije količine svetske sirove nafte.
„Rusija pumpa istorijski veliku količinu sirove nafte, Amerika je davno probila taj rekord zbog proizvodnje iz uljnih škriljaca, zato je važno da se vidi kako će reagovati tržište SAD-a, ali i Rusije. Međutim, važno je reći da dogovoreno smanjenje proizvodnje predstavlja samo jedan odsto ukupne svetske proizvodnje nafte, pa se postavlja pitanje da li je to dovoljno da se smanji zasićenost tržišta“, kaže Juškov.
„Radi se o tome da cena nafte ne zavisi od toga koliko se proizvodi i koliko se troši. Sada se uvode kvote, ograničenje obima proizvodnje, ne da bi se napravio deficit na tržištu, već da bi se ono izbalansiralo, da bi se stvorila ravnoteža između obima proizvodnje i potrošnje, a ne da se deficit napravi veštački. Zato je ovde čak bitan i taj jedan procenat, on je sasvim dovoljan.
Konstantno raste obim potrošnje nafte u svetu. Bez obzira na to što u Evropi prave motore sa super niskom potrošnjom, korišćenje nafte drastično raste u Indiji i Kini“, podseća Juškov.
On dodaje da su najpametniji shvatili da je bolje da se proizvodi manje nafte koja će se prodavati skuplje, nego obrnuto, ali i da zbog nepovoljne cene već dve godine gotovo da nema ulaganja u nova nalazišta, te da je sa sadašnjom zaradom moguće samo održavanje postojeće infrastrukture.
U Rusiji Ministarstvo energetike nema pravo da sugeriše kvote obima proizvodnje naftnim kompanijama, pa će predsednik Ruske Federacije bukvalno morati da zamoli kompanije da poštuju dogovor iz Beča.
Kompanije su najavile da će poštovati sporazum. Firmama iz država velikih proizvođača više odgovara da cena ostane na ovom nivou, ne samo zbog boljeg punjenja budžeta, već i dugoročno. Bez cene koja može da obezbedi značajne investicije, imaće problem sa proizvodnjom u budućnosti, kaže Radosavljević.
„Proizvodnja u budućnosti opet će dovesti do velikih disproporcija na tržištu, tako da u ovom trenutku svima zapravo odgovara da cena raste. Treba izdvojiti potrošače u Evropi, s obzirom da su njene države iskoristile pad cena nafte da značajno podignu akcize i zahvatanja sa te strane. Veliko je pitanje šta će biti sa rastom cena nafte, da li će ponovo probiti 2 evra po litru ili će te države smanjiti akcize. Ja ne verujem da će se to desiti“, kategoričan je Radosavljević.
Sagovornici Sputnjika podsećaju da na svetu postoji još dosta mesta gde ne postoji elektro mreža, gde se struja proizvodi uz pomoć generatora na naftu. Prošle nedelje „Lukoil“ je predstavio svoju prognozu razvoja naftne industrije u svetu do 2030. godine, koja kaže da milijardu i dvesta miliona ljudi na Zemlji ima pristup samo uglju kao izvoru energije, a pojedini još koriste samo drvo, pa čak i životinjski izmet. Zato je realno očekivati da se obim proizvodnje nafte može dodatno povećati, zaključuju sagovornici emisije „Energija Sputnjika“.
