Već mesec dana u Jasenovcu stoji tabla na kojoj je ispisan ustaški poklič „Za dom spremni!“. Nalazi se na spomen-ploči poginulim pripadnicima Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS), stranačke vojske „Hrvatske stranke prava“ koja je, uz prisustvo lokalnih vlasti, otkrivena 5. novembra, nedaleko od mesta gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio koncentracioni logor u kome su počinjeni teško zamislivi zločini.
Poklič „Za dom spremni!“, zbog ustaške konotacije, zabranjen je hrvatskim zakonima. Kada je sličan spomenik podignut u Splitu, policija je sporni poklič uklonila. Međutim, u Jasenovcu, on i dalje stoji.
Još u predizbornoj kampanji sadašnji predsednik hrvatske Vlade Andrej Plenković, za razliku od svojih prethodnika, zauzeo je umereniji stav prema Srbiji i srpskom narodu. Dok on nije preuzeo kormilo HDZ-a, levičari i desničari u Hrvatskoj utrkivali su se u broju i jačini antisrpskih izjava i dela.
Međutim, Plenkovićev umereni stav zasnivao se i zasniva se, ne na osudi nacizma i ekstremizma, već na ćutanju, koje važi kako za njega, tako i za članove Vlade. Delovanje ekstremista u Hrvatskoj tako nije sprečeno, ono se i dalje toleriše, ali bez učešća visokih vladinih činovnika.
Problem je u Hrvatskoj mnogo složeniji nego što se čini, a upravo je HOS dobar pokazni primer. Hrvatsko vijeće obrane osnovano je kao stranačka vojska proustaške „Hrvatske stranke prava“. Pripadnici ovih snaga bili su posebno prilježni u borbi za „hrvatsku stvar“ tokom rata, a problem sa njima nastao je nakon rata, kada je Hrvatsku čekao proces pridruživanja EU.
Tada su hosovci stavljeni „na led“. Ekstremizam koji zastupaju ne uklapa se u „evropske vrednosti“ kojima Hrvatska zvanično teži, a sa druge strane, hrvatske vlasti ne mogu da im ospore zasluge za stvaranje nezavisne Hrvatske.
Hrvatska prema HOS-u ima ambivalentan odnos, kaže novinar hrvatskog internet portala „Indeks“ Vojislav Macoko.
„HOS je bio važna sastavnica oružanih snaga Hrvatske u „Domovinskom ratu“. On jeste bio organizovan u početku kao stranačka milicija. Međutim, vrlo brzo je bio inkorporiran u službene oružane snage Republike Hrvatske i time postao njihova sastavnica i važan deo. Hosovci su bili na najtežim ratištima, jako puno ih je poginulo i bili su na glasu kao hrabri borci“, objašnjava Macoko.
Međutim, problem je nastao kada je HOS za svoje geslo uzeo službeni pozdrav NDH, dodaje Macoko.
„U Jasenovcu je podignut spomenik poginulim hosovcima sa natpisom ’Za dom spremni!‘. To je neprihvatljivo iz više razloga. Prvo neprihvatljivo je da se podiže spomenik sa takvim pozdravom, jer je to ustaški pozdrav. To je javno veličanje našeg domaćeg nacizma. Druga stvar je zato što je to, naravno, Jasenovac“, zaključuje Macoko.
Dok za Macoka samo otkrivanje spomen-ploče poginulim hosovcima nije sporno, ali je sporan, kako kaže, odvratni poklič „Za dom spremni!“, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta suštinu spora vidi u prirodi režima koji je uspostavio pokojni hrvatski predsednik Franjo Tuđman.
Cilj Tuđmanovog režima je, kaže Linta, bio stvaranje Hrvatske sa što manje Srba, a taj cilj se mogao ostvariti samo ratom.
„Zbog tog cilja je i dozvoljen povratak preživelih ustaša u Hrvatsku, dozvoljena je rehabilitacija ustaštva i dozvoljeno je da hrvatske paravojne jedinice, a kasnije i pripadnici hrvatskih oružanih snaga, slobodno koriste ustaški pozdrav ’Za dom spremni!‘“, objašnjava Linta.
Iako je otkrivanje spomen-ploče na kojoj je ustaški poklič skandalozna činjenica, ona je za Lintu i očekivana, ako se uzme u obzir da su hrvatske paravojne snage pod tim sloganom ratovale tokom devedesetih godina.
Iako nije jedina, spomen-ploča hosovcima u Jasenovcu je otkrivena sa ciljem da se ponize stotine hiljada srpskih, jevrejskih i romskih žrtava koje su tamo ubijene, naglašava Linta.
„Ovo je još jedan u nizu dokaza da su se hrvatski vojnici i policajci u oružanim sukobima devedesetih godina borili da ostvare program NDH i ustaškog pokreta, da se stvori Hrvatska bez Srba. Ovo takođe pokazuje da je tzv. Domovinski rat običan mit, da to nije bio nikakav rat ni za slobodu, ni demokratiju, nego zločinački poduhvat s ciljem ’konačnog rešenja‘ srpskog pitanja u skladu sa ustaškim programom“, zaključuje Linta.
