Ruski zvaničnici su se više puta zalagali za zatvaranje Haškog tribunala i izjavljivali da je taj sud ispolitizovana i pristrasna institucija. O tome je posle sastanka sa Ivicom Dačićem u aprilu ove godine govorio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, istakavši da takozvani Rezidualni mehanizam, koji bi trebalo da nasledi Tribunal, mora što pre da završi sa radom.
Jelena Guskova, šefica Centra za proučavanje savremene balkanske krize na Institutu za slavistiku RAN, podseća da je pre nekoliko godina u Ruskoj akademiji nauka bio organizovan naučni skup o delatnosti Tribunala. Stručnjaci za međunarodno pravo su ukazali na mnogobrojne propuste u radu ove institucije. Pre svega, sumnjiv je sam čin njegovog osnivanja od strane SB UN, koji nema ovlašćenja da formira sudove, rekla je Guskova u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
„Sve govori u prilog tome da je Tribunal isključivo politička institucija koja je imala zadatak da dokaže da je samo jedan narod kriv za ono što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije i na taj način da opravda i bombardovanje Jugoslavije od strane NATO-a. Jer prema njihovoj logici, ako je dokazano da je srpski narod kriv, onda je operacija Alijanse bila ’kazna‘, koja je bila ’legitimna‘ iako je nijedna međunarodna institucija, uključujući SB, nije odobrila“, ističe Guskova.
Prema njenom mišljenju, naučnici i stručna javnost trenutno ne posvećuju dovoljno pažnje proučavanju slučajeva i delatnosti sudija. Neophodno je, dodaje Guskova, analizirati sve podatke, kazniti neobjektivne sudije i, naravno, pustiti na slobodu one koji su nepravedno osuđeni.
Guskova takođe ukazuje da se Tribunal za bivšu Jugoslaviju sada praktično pretvorio u „Tribunal za bivšeg komandanta vojske RS Ratka Mladića“ i dodaje:
„Mislim da će presuda Mladiću staviti tačku na rad Tribunala, i ne verujem da će general biti oslobođen optužbe. Bojim se da ga očekuje najstroža kazna. Njegovo zdravstveno stanje je veoma loše i pojedini ruski političari i društvene organizacije ulažu sve napore kako bi Mladić došao na lečenje u Rusiju, jer u takvom zdravstvenom stanju on ne može da učestvuje u suđenju.“
„On je to uspeo iz nekoliko razloga. Prvo, Šešelj je vrlo vešt pravnik i on je dobro proučio pravni osnov Haškog tribunala, i zato je sa sudijama razgovarao kao sa sebi jednakima. Mislim da on čak pravo poznaje bolje od većine tih sudija“, kaže naša sagovornica.
Drugi razlog je, objašnjava Guskova, to što je Šešelj odličan poznavalac prilika iz ’90-h, stoga je u njegovom slučaju bilo je nemoguće falsifikovati činjenice iz tog doba.
„Mislim da je Hag zažalio što je uopšte počeo taj proces. A trebalo bi imati u vidu da je u pritvoru Šešelj napisao nekoliko knjiga o Haškom tribunalu, ne samo o sopstvenom slučaju, već i o slučaju Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. Šešelj je dokazao je protiv njega vođen montirani proces. Jasno je zašto Šešelj nema nameru da se da se vrati u Hag, jer nakon svega toga Tribunal bi mogao samo da ga eliminiše“, ocenjuje ona.
Haški tribunal je trebalo da završi sa radom do 2010. godine, ali on i dalje funkcioniše. Rezidualni mehanizam neće promeniti način na koji se sudi Srbima, on ima čisto formalni značaj, pa će se baviti žalbama i sličnim stvarima, zaključuje Jelena Guskova u izjavi za „Svet sa Sputnjikom“.
