Filmska drama „Brat Dejan“ prati devet meseci u životu bivšeg generala u balkanskim ratovima Dejana Stanića, koji se krije od Međunarodnog suda pravde za zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu. Ulogu generala tumači proslavljeni srpski glumac Marko Nikolić. Film je u celini snimljen u Srbiji, na srpskom jeziku, na lokacijama u Valjevu, na Goču, u Prijepolju, Pančevu, na Fruškoj Gori, u Titelu i u Beogradu.
Iako ga je na snimanje ovog filma podstakla vest o hapšenju bivšeg ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, reditelj Bakur Bakuradze naglašava da je njegov filmski junak izmaštana ličnost, umetnički portret čoveka koji se našao u izolaciji i koji je primoran da se suoči sa samim sobom i sopstvenom prošlošću.
„Sudbina čoveka kojim se bavim u ovom filmu je veoma retka. Nema mnogo takvih ljudi u ovom veku. Zapravo, možemo navesti svega nekoliko primera ljudi koji su bili uvučeni u složene ratne zavere i koji su iz njih izlazili kao gubitnici, iako su ih u početku na delovanje pobuđivali prilično pozitivni motivi — očuvanje celovitosti zemlje, spasenje svog naroda… Kada govorimo o sudbini konkretnog čoveka, to je nešto što ne možemo do kraja da proučimo i zbog toga idemo za sopstvenim idejama i promišljanjima“, navodi reditelj.
Na pitanje šta ga je podstaklo da snima film o jednoj takvoj ličnosti, Bakuradze odgovara da ga je 2011. godine, jednostavno, zainteresovala vest o hapšenju Ratka Mladića i da je, kao i mnogi drugi ljudi, imao potrebu da tu informaciju razume.
„Na primer, obešen je Sadam Husein i vi ste tu informaciju pročitali na internetu, ona vas je zainteresovala. S vama se dešava isto što i s autorom filma — on se interesuje za taj problem i počinje da ga istražuje, da ga proučava. Informacije u nekom trenutku nestaju, bivaju isrcrpljene, a onda počinje njihovo tumačenje. Na kraju, ja kao reditelj te informacije obrađujem na onaj način koji je meni najbliži, a to je film“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, heroj je svaki čovek koga nije zaobišla teška i surova sudbina zemlje u kojoj živi.
„Kada čovek utiče na istoriju, na ljudske sudbine, on postaje i svojevrsni heroj svog vremena, ali i žrtva događaja za kojima je pošao i u kojima se našao. Postaje pobednik ili poraženi“, navod Bakuradze.
Reditelj kaže da njegov film nije naišao na razumevanje ni u Rusiji ni u Evropi i da mu je najviše zamereno to što, navodno, ima politički kontekst. Autor, međutim, naglašava da „Brat Dejan“ nema nikakvu političku podlogu.
„Ja zaista nisam pokušavao da unosim politički kontekst u film. Pokušao sam da govorim o čoveku, i to čoveku u bilo kojem vremenu. Ta priča je mogla da se dogodi i u četvrtom veku… u bilo kom periodu istorije. Suština se ne menja. Za 500 godina takva priča može da se ponovi“, objašnjava autor.
Bakuradze je krajnje rezervisan kada je reč o prijemu ovog filma u Srbiji.
„Reakcija publike u Srbiji je prilično nepredvidiva. To je veoma složeno pitanje, ne znam šta da očekujem. Srbija je sama po sebi razdeljena na dva dela. Ima ljudi koji se stide te istorije i onih koji se njome ponose i koji se ponose tim čovekom. Možda će biti nekog odjeka, a možda i neće. Koga pogodi sama priča, dopašće mu se i film, koga ne dotakne, film mu se neće dopasti“, kaže Bakuradze.
Samog Ratka Mladića, čoveka čija ga je sudbina podstakla da snimi film „Brat Dejan“, Bakuradze pokušava da posmatra bez predrasuda.
„Mislim da je dozvolio veoma mnogo grešaka, mislim da se zbog njih muči i mislim da je sada već u takvom stanju da ne može objektivno da ocenjuje samog sebe. On, zapravo, nikada nije bio u stanju da samog sebe ocenjuje jer je uvek bio veoma slavoljubiv čovek. Vrlo je moguće da je u Hagu imao neki trenutak u kojem je žalio što je izgubio, s jedne strane, a s druge strane, žalio je zbog toga što su bile dozvoljene neke čudovišne greške, poput one u Srebrenici… Verovatno je mislio o tome da je sve moglo da bude urađeno drugačije“, razmišlja reditelj, napominjući da je teško poistovetiti se s takvim tipom čoveka, dok mu je suditi veoma lako.
„Možda film može da pomogne, u krajnjoj liniji, ne da se sagleda ova priča nego taj fenomen u celini, iz ljudskog ugla“, zaključuje reditelj.
U filmu je iskorišćeno nekoliko činjenica iz života Ratka Mladića: podatak da je uhapšen posle godina skrivanja, podatak da je jedna država izručila svog generala međunarodnom sudu, kao i nekoliko detalja iz njegovog privatnog života.
Film „Brat Dejan“ je svetsku premijeru imao prošlog avgusta na filmskom festivalu u Lokarnu. U bioskopima u Srbiji trebalo bi da se prikazuje od jeseni.
