Osim toga, ruska roba je postala na tržištu mnogo konkurentnija otkako je potpomognuta podrškom Vlade u iznosu od 2,2 milijarde rubalja (oko 32 miliona evra) u ovoj godini. U Sovjetskom Savezu laka industrija je bila jedan od ključnih sektora privrede. Velika zemlja ne samo da je proizvodila odeću i obuću za milione građana, već je bila i veliki izvoznik.
Krajem osamdesetih godina, SSSR je bio jedan od svetskih lidera u toj oblasti u svetu. Roba sovjetskih fabrika je prodirala čak i kroz „gvozdenu zavesu“ i uspešno stizala na svetska tržišta. Zemlja je zauzimala prvo mesto u svetu po proizvodnji obuće, a drugo po proizvodnji tekstila i odeće. Asortiman nije bio veliki, akcenat se nije stavljao na stil i trendove, već na praktičnost, jednostavnost i kvalitet.
Međutim, raspadom SSSR-a, tokom tranzicije, zemlju je preplavila jeftina roba iz uvoza, niskog kvaliteta. Vlasti su prestale da pomažu proizvođačima, a fabrike bez tih investicija nisu mogle da se modernizuju niti da opstanu.
Ipak, mnogi su i preživeli teška vremena, a deo njih se i optimizovao i modernizovao. Oni sada pokušavaju da se vrate na nivo na kakvom su bile do raspada SSSR ili da se bar približe tom rezultatu.
Iako je rusko tržište, pogotovu Moskva, danas pretrpano najraznovrsnijom robom, istraživanja pokazuju da Rusi radije biraju domaće proizvode — saznanje da je roba proizvedena u Rusiji ima pozitivan efekat na svakog drugog Rusa, tačnije na 52 odsto njih. U kategoriji „sportska odeća“ saznanje o tome da je roba ruska stimulisaće na kupovinu svakog trećeg Moskovljanina.
Ovu relativno novu emocionalnu pojavu sociolozi objašnjavaju „potrošačkim patriotizmom“. Da bi se taj trend zadržao, rusko Ministarstvo privrede i trgovine pokrenulo je i poseban projekat, pod nazivom — „Proizvedeno u Rusiji“. Danas proizvodnja robe u Rusiji nije samo stvar patriotizma, već je i ekonomski isplativa. Devalvacija ruske rublje stvorila je određene prednosti za preduzeća koja rade u lakoj industriji.
Osim toga, zemlja ima sve potrebne resurse — i prirodne i ljudske — Rusija je zemlja sa najviše šuma na svetu, a to je osnova za viskoznu celulozu, koja je na svetskom tržištu hit u poslednjih 10 godina. Potražnja za viskozom sve više raste i polako potiskuje pamuk. Zanimljivo je da, recimo, Kinezi 30 odsto viskoze proizvode od ruskih sirovina.
Rusija ima i svoj lan, kožu, krzno i sve što je neophodno za proizvodnju vune… Jedino ne proizvodi pamuk.
Recimo, najveći proizvođač prirodne kože u Rusiji, rjazanski zavod „Ruska koža“ isporučuje svoje proizvode fabrikama ne samo u Rusiji, Kazahstanu i Belorusiji, već i fabrikama u Italiji, Portugaliji, Španiji, Francuskoj, Indiji, Kini.
Planirano je da se 2018. godine otvori i fabrika za proizvodnju kože u Sibiru. U tom regionu se aktivno razvija poljopriveda, a naročito stočarstvo, tako da će fabrika nabavljati sirovine od lokalnih proizvođača.
Osim toga, u Rusiji se pojavljuje i sve veći broj malih preduzeća koja proizvode odeću mladih ruskih dizajnera. Potražnja za tom robom je sve veća. Ruski dizajneri postaju sve popularniji, ne samo u Rusiji već i u svetu, i otvaraju svoje brendirane radnjice ili prodaju robu preko interneta i tako brzo dolaze do kupaca, a mnogo je i onih kojih se bave rukotvorinama — trikotažne stvari i pletena odeća su ponovo na ceni. Ruske kompanije su praktično u potpunosti osvojile tržište specijalne odeće i radnih kombinezona. U toj oblasti im stranci gotovo ne mogu parirati. Koriste se najsavremenije tkanine i „pametne“ tehnologije. Na primer, kompanija „Energokontrakt“ je čak izmislila odelo koje štiti od reza motorne testere, električnog udara i naglih temperaturnih razlika. Tekstil za domaćinstvo se sve češće radi i po porudžbinama stranih kompanija. Recimo, IKEA i „Dekatlon“ se snabdevaju ruskom posteljinom, stolnjacima, krpama, salvetama i drugim tekstilom. IKEA ne kupuje samo za svoje prodavnice koje se nalaze u Rusiji, već i za one u drugim zemljama
Rusija ima sav potreban potencijal da i dalje razvija ovu granu privrede — ima resurse, kvalifikovane radnike i fabrike. Mnoge fabrike u Rusiji su modernizovane, radi se na savremenoj opremi. Roba je kvalitetna i konkurentna po ceni. U nadležnom ministarstvu priznaju da je jedini problem nelegalna trgovina, ali je izgleda takvom načinu poslovanja odzvonilo, makar kada je reč o krznenoj odeći.
U aprilu ove godine pokrenut je specijalan projekat — obeležavanje, „čipovanje“ krznene robe, što je u ogromnoj meri očistilo tržište od švercovanih bundi i drugih krznenih komada garderobe. Posle uvođenja ovih mera, promet legalnim krznenim proizvodima porastao je skoro 10 puta.
Vlasti najavljuju da će ovu praksu primeniti i na još neke proizvode lake industrije.
