Navodi se da je Putin imao ulogu posrednika između Saudijske Arabije i Irana, koji dugo nisu mogli da nađu zajednički jezik u vezi sa regulisanjem cena nafte.
Važna uloga koju je odigrala Rusija u zaključivanju sporazuma svedoči o njenom autoritetu na Bliskom istoku, koji je u poslednje vreme višestruko porastao, navodi agencija.
Prema navodima Rojtersa, predsednik Rusije je razgovarao o perspektivama tog sporazuma sa saudijskim princem još u septembru na samitu G20 u Kini. Tada su zemlje OPEK-a na neformalnom sastanku u Alžiru usaglasile ograničenje eksploatacije nafte, ali su bili potrebni dodatni diplomatski napori da se postigne dogovor o konkretnim limitima za svaku od zemalja.
Kamen spoticanja su bili zategnuti odnosi Saudijske Arabije i Irana. Teheran je tražio da njegova kvota omogući obnavljanje nivoa eksploatacije nafte iz perioda pre uvođenja zapadnih sankcija.
Umešanost obe zemlje u sukob u Jemenu i tradicionalno loši odnosi arapske sunitske monarhije i šiitske islamske republike takođe su bili prepreka za uspeh pregovora.
Uoči sastanka OPEK-a nije bilo nikakvih značajnih naznaka da će se situacija promeniti, ali je posredovanje Putina pomoglo Rijadu i Teheranu da postignu kompromis.
Uspehu su u velikoj meri doprineli i telefonski razgovori ruskog lidera sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem, nakon čega su iranski šef države i ministar za naftu Sabah Zangane uspeli da dobiju dozvolu vrhovnog verskog lidera Irana ajatolaha Alija Hamneja da sklope sporazum, navodi Rojters, prenoseći izjavu izvora bliskog iranskom duhovnom lideru.