Sporazum koji su o smanjenju proizvodnje nafte na 32,5 miliona barela dnevno postigle članice OPEK-a, stupiće na snagu 1. januara. Na dogovor članica kartela u Beču svetska tržišta reagovala su odmah — cena nafte skočila je za preko osam odsto i premašila 52 dolara za barel.
Igor Tomberg, profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov i ekspert Centra energetskih studija pri Ruskoj akademiji nauka, podseća da je ovo prvi ovakav dogovor još od 2008. godine. Kako kaže, vest koja je stigla iz Beča je dobra, ali ipak treba biti oprezan.
„Rezultat sastanka je odličan, ali nisam siguran da će se sve članice OPAK-a i pridržavati ove odluke, jer OPEK obično donosi odluku o ograničavanju obima proizvodnje nafte, a potom neko od članica ovu odluku prekrši. Sa druge strane, već koliko sutra cene nafte na berzama će porasti, to je zasad sigurno, a šta će biti u budućnosti, teško je reći, jer se možda aktiviraju proizvođači nafte iz škriljaca. Rusija će se bez pogovora pridržavati ove odluke, a kako će se ponašati Saudijske Arabije — teško je reći. Ali Saudijci sada imaju mnogo više interesa nego druge članice da cena nafte poraste, tako da mislim da će se ovog puta Saudijska Arabija nalaziti na čelu onih koji će smanjiti proizvodnju i prodaju nafte“, ocenjuje Tomberg.
Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina“ i ekspert za energetiku, za Sputnjik kaže da je dobra vest što su članice OPEK-a konačno, posle višemesečne neizvesnosti, uspele da postignu dogovor.
„Zemlje proizvođači nafte su se zapravo dogovorile da sačuvaju svoje budžete jer su uvideli da ta suluda trka u tome da proizvedu i prodaju što više nafte nije dala efekta. Zato su se sada dogovorili da jednostavno sačuvaju koliko-toliko siguran prihod od prodaje nafte, jer znamo da se Saudijska Arabija okrenula i nekim drugim biznisima, tražeći način da i dalje ostanu bogati. Kada su videli da to neće moći tako lako da ostvare, priklonili su se tome da se mora smanjiti proizvodnja, ne zbog toga da bi pomogli globalnoj svetskoj privredi, već sami sebi. Dakle, u meri u kojoj su članice OPEK-a svesne da ovaj dogovor o proizvodnji nafte njima ide u prilog, utoliko će biti manje spremne da prekrše dogovor koji u narednim danima još treba da bude preciziran“, objašnjava Putnikovićeva.
Ona, međutim, ne očekuje da će cena nafte, nakon prvobitnog skoka posle dogovora najvećih proizvođača tog energenta, nastaviti da raste.
„Ovaj dogovor nadalje neće bitno uticati na cene nafte, jer je ovo poskupljenje rezultat akcija onih koji na berzama spekulišu sa tržištem u pokušaju da ostvare brz profit. Takođe, ne očekujem ni da će nafta padati na nivo niži od 30 dolara za barel, kaže Putnikovićeva.
Predsednik OPEK-a je nakon sastanka u Beču naglasio i da obaveza smanjenja proizvodnje nafte ne važi za dve zemlje članice kartela — Libiju i Nigeriju, dok je Indonezija odlučila da suspenduje članstvo jer bi kao neto uvoznik nafte imala velikih poteškoća da podrži postignuti dogovor.
Ograničenje proizvodnje nafte prihvatila je i Moskva, koja će obim proizvodnje smanjiti za 300 hiljada barela dnevno. To je potvrdio i ruski ministar energetike Aleksandar Novak, uz napomenu da će smanjenje proizvodnje biti izvedeno postepeno.
