U svom obraćanju u Varšavi, Dačić je ponovio da je Srbija duboko odmakla u procesu reformi celokupnog društva, ali „da imamo utisak da naš pristupni proces ne napreduje željenom dinamikom“, jer je u dobroj meri uslovljen napretkom u dijalogu Beograda i Prištine.
Možda jednom, rekao je Dačić, treba saslušati i vas iz EU da li ste za EU.
Dačić je ponovio i da je Srbija čvrsto opredeljena za dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kako bi se, kako je rekao, rešila pitanja od interesa građana i osigurala stabilnost, koja je na KiM i dalje relativna.
„Želim i da vas zamolim da nas podržite u nastojanjima da u decembru otvorimo tri pregovaračka poglavlja (5, 25 i 26), što bi dalo snažan zamajac našoj evropskoj perspektivi“, rekao je Dačić.
Ministar je kazao da je Srbiji potrebna strateška podrška EU u svakom pogledu, ali je istakao da se građani Srbije osnovano pitaju postoji li zaista istinska namera da Srbija i ostatak regiona postanu članovi evropske porodice ili je beskonačno uslovljavanje i odlaganje otvaranja pojedinih poglavlja samo puka maska iza koje se krije nespremnost, ako ne i otvoreno protivljenje većine država-članica daljem širenju Unije.
„Nama je potrebno da znamo šta Evropska unija očekuje i želi od nas. Tražiti strateško strpljenje od regiona koji za više od decenije nije uspeo da se značajnije približi EU neće dati doprinos intenziviranju reformi i jačanju stabilnosti. Nama je potrebna strateška podrška EU u svakom pogledu“, kazao je Dačić, koji je i potpredsednik srpske vlade.
Napomenuo je da u slučaju Srbije proces pristupnih pregovora „ne znači samo da moramo da se uhvatimo u koštac sa sveobuhvatnim reformama“, već i sa zahtevnim procesom dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom, čiji će rezultati imati uticaja na čitav region.
„Kada je reč o politici uslovljavanja, lestvica koja bi trebalo da stoji na svom mestu, kao cilj kojem svi težimo, sve više postaje pokretna meta, koja menja veličinu i oblik, te umanjuje sigurnost i veru u konačni rezultat — dostizanje članstva u EU. Za razliku od talasa jednog pobedonosnog sleda događaja nakon pada Berlinskog zida, kada ste vi postali članice EU, danas su okolnosti značajno različite, a lestvica je znatno više postavljena“, rekao je Dačić.
Nama je, kazao je Dačić, potrebno da znamo šta Evropska unija očekuje i želi od nas.
„Tražiti strateško strpljenje od regiona koji za više od decenije nije uspeo da se značajnije približi EU neće dati doprinos intenziviranju reformi i jačanju stabilnosti. Nama je potrebna strateška podrška EU u svakom pogledu“, kazao je Dačić.
Ministar je primetio da EU ima najveću podršku na Zapadnom Balkanu, jer nema mesta gde EU ima toliko snažnu i važnu ulogu, kao što je to na Balkanu.
Ovde problem predstavljaju pitanja koja dominiraju na globalnoj sceni — pobeda Trampa u SAD, izlazak Velike Britanije iz EU, moguća izmena vlasti u Francuskoj, opstanak Rencija posle referenduma o Ustavu Italije, sudbina Angele Merkel nakon izbora u Nemačkoj naredne godine, naveo je Dačić.
To su, kazao je Dačić, ključne stvari o kojima treba da se razgovara na ovakvim sastancima, a ne samo o tome da li će Srbija ili neko drugi da otvori poglavlje i koje.
„Kada će naše zemlje ući u EU je pitanje političke odluke. To je realnost sa kojom treba da se suočimo.“
„Srbija veoma poštuje saradnju sa zemljama V4. Smatramo da treba još intenzivnije da sarađujemo, posebno na političkom i ekonomskom planu, jer je za nas na Zapadnom Balkanu to veoma važno“, rekao je i dodao da se, međutim, postavlja pitanje „zbog čega nas uopšte zovu Zapadni Balkan“.
„To mora da su Hrvati izmislili da oni ne bi bili Balkan“, rekao je Dačić i dodao da misli da treba da „tražimo zajedničke interese i na tome da radimo“.
„Naš cilj jeste ulazak u EU, ali svako od nas ima svoje nacionalne i državne interese.“
„Svaki put kada je bivši britanski premijer Kameron išao u Brisel govorio je da ide da brani engleske interese. Zašto mi da budemo manje Srbi nego što je on bio Englez. Mi nismo deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU i imamo interese koji se nekada ne poklapaju sa vašim interesima. Kada budemo član EU onda ćete morati da uvažite i naše stavove“, naveo je ministar.
Za primer je uzeo Kosovo.
„Pitanje za EU jeste da li je SSP sa Kosovom potpisan na isti način kao što je to urađeno i sa drugim zemljama ili je taj SSP drugačiji? Da li su predstavnici Prištine označeni sa zvezdicom i sa fusnotom na sastancima? Da li poštujete statusnu neutralnost? Govorite o njima kao da su zemlja, a mi nismo s tim saglasni“, kazao je Dačić i zapitao:
„Da li se SSP sa Kosovom ratifikuje u nacionalnim parlamentima država-članica? Ne, ratifikovan je samo u Evropskom parlamentu. Kako možete da govorite o Kosovu kao državi?“
„Mi jesmo tolerantni, ali vi u EU treba da se pridržavate svojih odluka.“
„Da li mislite da će Srbija da prihvati nezavisno Kosovo ako to nisu učinile ni sve države-članice?“, zapitao je dalje šef srpske diplomatije i dodao da se od Srbije traži pridruživanje odlukama EU u ZSBP koja nisu u skladu sa srpskim nacionalnim interesima.
„Mi vodimo dijalog sa Prištinom o normalizaciji, jesmo konstruktivni, ali to ne znači da se mi slažemo sa tim da je Kosovo država.“
„Takođe, veliki broj građana Kosova već ima viznu liberalizaciju preko Srbije, jer su građani Srbije i imaju naše pasoše. Mi nemamo ništa protiv toga, podržali smo sve na Zapadnom Balkanu da dobiju viznu liberalizaciju. Mi moramo da rešavamo svoje probleme“, naveo je Dačić.
Ministar je istakao da je Srbija protiv ETIAS sistema, koji EU hoće da uvede građanima Srbije, kako bi plaćali za ulazak u EU.
„Nikom ne možemo da objasnimo koja je logika toga. Ako se uvede plaćanje za ulazak u EU, mi treba da razmotrimo da se u skladu sa principom reciprociteta uvedu kontra mere i ja ću to predložiti“, rekao je Dačić i zapitao da li je logično da građani Srbije plaćaju za ulazak u EU, a da građani država-članica EU dolaze bez plaćanja?
Izvor: Tanjug
