„Proučićemo mogućnosti priključivanja drugih država ovom sporazumu. Potencijalno, to bi mogle biti Kina ili Indonezija“, dodao je ministar.
Prethodno je list „Australijan“, pozivajući se na upućene izvore iz australijske delegacije — koja je svoju državu predstavljala na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Peruu — objavio da je u Limi tokom zatvorenih susreta predstavnika Kanade, Novog Zelanda, Perua, Čilea i Meksika sa nizom azijskih država bila razmatrana mogućnost sprovođenja ugovora o Transpacifičkom partnerstvu (TTP) bez obzira na stav SAD, odnosno Trampa.
Lideri nekoliko zemalja-članica učesnica TTP-a su postigli nezvanični dogovor o razvoju ovog projekta, čak i ako SAD zvanično odustanu od učešća. Oni na mestu SAD vide Kinu, koja je upravo po američkim instrukcijama bila isključena iz ovog ugovora. Ispostavlja se da se većem broju država ideja o uključivanju Kine u ovaj projekat čak i više sviđa nego učešće SAD.
Ekspert Instituta Dalekog istoka Ruske akademije nauka Jakov Berger smatra da ne može biti govora o automatskoj zameni SAD za Kinu u ovom projektu. Ruski stručnjak objašnjava da SAD imaju zatvorene, tajne dogovore sa partnerima iz projekta TTP, koji su specijalno bili razrađeni upravo u slučaju da dođe do nepredviđenih okolnosti. Teško da će se Kina složiti sa tim mehanizmima koji su specijalno osmišljeni kako bi se Kina obuzdavala. Proces pregovora bi u ovom slučaju morao da počne od nule.
„To je skoro nerešiv zadatak, jer osim poslovnih, komercijalnih interesa, ovde važnu ulogu igraju i geopolitički interesi. A oni su u slučaju Kine u suprotnosti sa interesima onih država koje bi želele da TTP bude realizovan“, objašnjava Berger.
Upravo zato se željno iščekuje reakcija Japana povodom dalje sudbine TTP-a. Nije tajna da je Zemlja izlazećeg sunca zapravo jedina koja je ratifikovala ugovor o TTP. Japan je veoma želeo da ovaj ugovor, odnosno projekat, zaživi, a premijer Šinzo Abe nije krio očekivanja da bi u okviru ovog partnerstva japanska privreda mogla da procveta. Zato je stav Donalda Trampa u vezi sa TTP šok za Japan i udar po Abeovoj ekonomiji, smatra Valerij Kistanov, ekspert Instituta za Daleki istok RAN.
„Sada se može očekivati da će ove države, koje su razočarane stavom SAD, otvoreno biti za pristupanje Kine. To će se očigledno desiti i sa Japanom. Kasnije će verovatno doći do određenog rivaliteta i konkurencije između Kine i Japana, dve vodeće azijske i svetske države. Kina je druga svetska ekonomska sila, a Japan treća“, kaže Kistanov.
Ekspert Centra za finansije na Pekinškom narodnom univerzitetu Lju Đing smatra da je stvaranje uslova za razvoj konstruktivne saradnje sa Kinom u ovim uslovima prioritet.
„Naravno, teoretski se Kina pridržava vrlo otvorene pozicije u vezi sa TTP. Pa ipak, ne mislim da se Kina u potpunosti slaže sa nekim inostranim stavovima, na primer, da bi Kina i TTP trebalo da idu istim putem, jer bi trebalo prvo podrobno izučiti koliko je TTP zaista koristan za Kinu, za razvoj države i njenu privredu i ekonomiju“, ocenio je Lju Đing.
