On je ranije u petak izjavio da vlasti Ukrajine pripremaju provokacije, kako mu ne bi dozvolile da izloži pred sudom dokaze o događajima u Ukrajini.
Prethodno je sud u slučaju protiv bivših saradnika specijalnog odeljenja policije „Berkut“, optuženih za ubistva tokom „Majdana“, objavio pauzu u zasedanju do 28. novembra.
Bilo je planirano da se u okviru ovog procesa posredstvom video-konferencije ispita Janukovič. Odlaganje je objašnjeno nemogućnošću da se optuženi dovedu pred sud, pošto su radikalne grupe blokirale izlazak optuženih iz zatvora. Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov je izjavio da njegov resor ne želi da se sukobljava s radikalima.
„Imam informacije da ukrajinska vlast priprema provokacije, odnosno da na svaki način planira da spreči zasedanje suda i da mi ne dozvoli, kao jednom od svedoka, da predstavim dokaze koji, smatram, treba da, u skladu sa zakonima Ukrajine, budu osnova za donošenje odluke o ovom krivičnom delu“, rekao je Janukovič za televizijski kanal „Rosija 24“.
U sukobima na glavnom kijevskom trgu, Majdanu nezavisnosti, u februaru 2014. godine, tokom kojih je opozicija koristila vatreno oružje i „molotovljeve koktele“, poginulo je više desetina ljudi s obe strane. Aktuelna ukrajinska vlast tvrdi da su za ova ubistva odgovorni njen politički oponent Viktor Janukovič i specijalni odred policije „Berkut“. Janukovič i saradnici odreda negiraju krivicu.
Najveća greška — odbijanje uvođenja vanrednog stanja
Bivši predsednik Ukrajine smatra da je njegova najveća greška tokom mandata, 2014. godine, bilo to što je odbio da uvede vanredno stanje u Ukrajini.
„Napravio sam mnogo grešaka, a najveća je ta što nisam smogao snage da angažujem vojsku i da uvedem vanredno stanje u Ukrajini, to je bio jedini način da se zaustave radikali, nisam želeo krvoproliće“, rekao je Janukovič na konferenciji za novinare u Rostovu na Donu.
Na pitanje da li mu je žao što nije rasterao „Majdan“, bivši ukrajinski predsednik je rekao da nije mogao da potpiše naredbu o uvođenju vanrednog stanja, jer mu je bilo jasno da bi to moglo da dovede do građanskog rata.
Bivši ukrajinski predsednik dodao je da se zalaže za očuvanje teritorijalne celovitosti Ukrajine.
„Otcepljenje Donbasa je emotivni poriv ljudi koji su negativno odreagovali na nerede, kada su radikali počeli da prolivaju krv. Ja sam za to da Donbas bude u sastavu Ukrajine, da se sačuva teritorijalna celovitost“, rekao je Janukovič.
Prema njegovom mišljenju, kako bi se zaustavila borbena dejstva u Donbasu, potrebno je prekinuti vatru i povući vojsku, te da je za rešavanje krize u Ukrajini neophodno omogućiti široku autonomiju te oblasti.
Janukovič, takođe, smatra da aktuelne vlasti u Ukrajini nemaju nikakvu budućnost.
„Ova vlast je došla u Ukrajinu u krvi i laži, zbog toga ona nema nikakvu budućnost. Nikada svoju sreću nećeš izgraditi na taj način, ali to je bilo potrebno narodu“, rekao je Janukovič.
Bivši predsednik Ukrajine se nada da će zapadni pokrovitelji vlasti u Kijevu otvoriti oči i stvoriti uslove za održavanje izbora u konkurentnom političkom okruženju.
„Nikada neću biti pristalica krvoprolića. Svi koji su izabrali takav put u svom životu, preuzeli su na sebe veliki greh. Ne može jedan čovek da oduzima život drugom čoveku, nema prava. Oni zapadni pokrovitelji koji danas pomažu Ukrajini, moraju sebi da kažu istinu, da otvore oči i da stvore uslove za normalnu političku utakmicu u zemlji. Na osnovu toga će biti održani izbori i Ukrajina će početi da se obnavlja, postaće drugačija, verujem u to“, rekao je Janukovič.
Tvrdnje o ruskoj vojsci u Donbasu — pokušaj pritiska na Rusiju
Bivši predsednik Ukrajine smatra da su tvrdnje o navodnom učešću ruske vojske u sukobima u Donbasu posledica interesa da se sve pripiše Rusiji kako bi se na nju izvršio pritisak.
„Rekao bih da je interes da se sve pripiše Rusiji sve veći, ogroman. Jedan od razloga zbog kojih je Ukrajina postala talac takve politike jeste to što teritoriju Ukrajine pokušavaju da iskoriste za to da utiču na Rusiju. Razlog je vojni interes, vršenje pritiska na Rusiju. To, takođe, nije tajna“, smatra Janukovič.
Janukovič je, takođe, rekao da nije bilo nikakve sumnje da će Krimljani podržati ujedinjenje s Rusijom.
„Raspoloženje na Krimu posle 'Majdana‘ se radikalizovalo. Ljudi su odlučili da traže zaštitu od Rusije, da se ujedine u odrede, bila je stvorena realna atmosfera za održavanje referenduma. To je rezultat provokacije 'Majdana‘. Odluka koja je doneta (ujedinjenje s Rusijom) nije izazivala sumnje“, rekao je Janukovič na konferenciji za novinare u Rostovu na Donu.
