Mnogi su bili iznenađeni pobedom u Francuskoj autsajdera Fransoa Fijona, koji je u prvom krugu unutarstranačkih izbora za predsedničkog kandidata Republikanaca „nadigrao“ ozbiljne protivnike — bivšeg predsednika zemlje Nikolu Sarkozija i bivšeg premijera Alena Žipea.
Fijona mediji nazivaju „prijateljem Putina“ i ističu da se zalaže za dijalog sa Rusijom i ukidanje antiruskih sankcija. Istu retoriku je u predizbornoj kampanji imao i novoizabrani predsednik Bugarske Rumen Radev.
Naravno, u Francuskoj tek sledi drugi krug u kojem bi moglo da dođe do preokreta, ali se iz ovoga može zaključiti da je pobeda kandidata koji se drže proruske retorike i koji pozitivno govore o ruskom predsedniku na izborima zagarantovana.
Taj fenomen je uočen i na američkim izborima, gde je pobedio Donald Tramp, kandidat koji se zalaže za normalizaciju odnosa između Vašingtona i Moskve.
Američki politikolozi su primetili da su predsednički kandidati u toj zemlji Hilari Klinton i Donald Tramp češće spominjali Rusiju i Putina, nego državni dug, poreze i zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Dok se Klintonova držala antiruske retorike i na sav glas satanizovala Putina, Tramp je govorio o normalizaciji odnosa sa Moskvom i iskazivao je divljenje prema ruskom lideru. Zbog toga su ga američki mediji prozvali „marionetom Kremlja“.
„Nikada, još od početka perioda Hladnog rata, u SAD nije bilo političara koji je tako otvoreno proruski orijentisan, kao što je to Donald Tramp“, komentarisala je američka štampa.
Kada je ove nedelje govorio o reformama koje planira da sprovede novoizabrani američki predsednik na iznenađenje mnogih nije spominjao resetovanje odnosa sa Rusijom, već se posvetio unutrašnjim pitanjima i problemima.
Tramp je, međutim, u izjavama za američke medije potvrdio da želi da nađe „zajednički jezik“ sa ruskim predsednikom, ali je istovremeno odbacio ideju bilo kakvog otopljavanja odnosa koje bi se nazvalo „resetovanjem“.
Igor Dodon, koga su mnogi nazivali „proruskim kandidatom“ na predsedničkim izborima u Moldaviji, obećavao je tešnje veze sa Rusijom i strateško partnerstvo, ali je delimično promenio retoriku nakon što je stao na čelo države.
„Nama su potrebni dobri odnosi i sa Zapadom i sa Istokom“, izjavio je novoizabrani moldavski predsednik.
Ali, takav stav je očekivan, pa i opravdan jer je moldavsko društvo prilično podeljeno na jake „proruske“ i proevropske struje.
„Mi ne možemo sebi da dozvolimo smanjivanje saradnje sa EU, niti raskid sporazuma o asocijaciji sa EU. Nama ovde nije potreban ukrajinski Majdan“, rekao je Dodon.
Kakvu će politiku novoizabrani predsednici SAD, Bugarske i Moldavije voditi vreme će pokazati, ali nema sumnje da su „faktor Putin“ i proruska retorika imali ogroman uticaj na rezultate izbora u njihovim zemljama.
Ruski eksperti, međutim, ističu da taj fenomen nije teško objasniti. Sa jedne strane, biračima u Evropi je dozlogrdilo bahato ponašanje političkog establišmenta, a sa druge strane, dojadila im je i antiruska propaganda, koju raspiruju tamošnji mediji i zvaničnici.
„Uporedio bih evropski politički sistem sa polomljenom igračkom, koja spolja izgleda kao i ranije, ali unutar nje ipak postoji neki kvar. Često putujem Evropom i mogu da kažem da je ’proces pokrenut‘, kao što je govorio Gorbačov. Moldavija i Bugarska su glasale za kandidate koji gaje dobar odnos prema Moskvi i na taj način birači su poručili — dosta je bilo prikazivanja Rusije kao neprijatelja! Jednostavno, biračima je dozlogrdilo bahato ponašanje političkog establišmenta koji Brisel doživljava kao ’ružičasti san‘, a Moskvu kao predmet kritika. Od Evropljana često čujem: ’Naše novine ’udaraju‘ na Rusiju, ali mi dobro poznajemo Ruse — vi ste dobri ljudi, dosta je bilo ove kritike na račun Moskve‘. Naravno da mladi i dalje sanjaju taj ’briselski san‘, ali kada je reč o srednjoj ili starijoj generaciji, oni su nostalgični. Ne zbog komunizma, već zbog besplatne medicinske zaštite, jeftinih komunalija i drugih prednosti koje je stanovništvo tih zemalja pre 30 godina doživljavalo kao nešto što se samo po sebi podrazumevalo, a sada je dosta skupo“, kaže za Sputnjik Oleg Andrejev, ruski politikolog i viši konsultant Baltičkog centra za sociološka istraživanja u Sankt Peterburgu.
Savremeni Evropljani su, dodaje ekspert, svesni da se Rusija promenila, da je to kapitalistička zemlja koja ima slobodno tržište, da više nema ograničavanja slobode govora i drugih problema.
„Što se Amerikanaca tiče oni nisu toliko zabrinuti zbog međunarodnih problema, kao što su to Rusi, Srbi ili Bugari, već se više bave svojim unutrašnjim pitanjima. Mislim da bi trebalo da se zahvalimo Klintonovoj zbog toga što je veštački raspirivala ’rusku temu‘, a takođe je veoma važno i što je određenu pažnju tome posvetio i Tramp. Međutim, ne bi trebalo preuveličavati politički značaj ’ruskog faktora‘, pre svega u SAD, ali i u Evropi. U svakom slučaju, sasvim je logično što su se pobednici — novoizabrani predsednici — posle izbora okrenuli unutrašnjim temama umesto da i dalje daju proruske izjave. Međutim, činjenica je da se u svetu postepeno menja odnos prema Rusiji, i to nabolje“, zaključio je Andrejev.
