Početkom 2017. komandant Strateške raketne vojske general-pukovnik Sergej Karakajev izvestiće ruskog predsednika Vladimira Putina o mogućnostima razvijanja novog raketnog železničkog kompleksa.
Vojni stručnjak Dmitrij Litovkin objašnjava da se probno lansiranje vrši tako što se zapravo teška maketa budućeg projektila ispaljuje iz vagona uz pomoć barutnog akumulatora.
„Uspešne probe svedoče o tome da projektil može da izleti iz vagona, a da se vagon pritom ne prevrne. Izgradnja železničkog kompleksa nije nešto što će se dogoditi sutra. Još smo na početku puta“, dodao je Litovkin.
U naoružanju sovjetskih raketnih snaga bilo je 12 železničkih raketnih kompleksa „Molodec“, koji su bili razmešteni u Kostromskoj oblasti, Permskom i Krasnojarskom kraju.
Ovaj kompleks je projektovao konstruktorski biro „Južnoje“ koji se nalazio u Ukrajini, a proizvodio se u dnjepropetrovskom zavodu „Južmaš“. Prvi put je postavljen 1987. godine.
Odluka sovjetskog rukovodstva da izgradi nuklearni voz bio je odgovor na sličan projekat SAD, koji nije do kraja realizovan.
Američki železnički raketni kompleks zahtevao je obnavljanje infrastrukture velikih razmera i velike finansijske troškove. Problem je bio i u tome što železničke pruge u SAD pripadaju privatnim kompanijama.
S vojne tačke gledišta železnički raketni kompleksi su praktično neuništivo nuklearno oružje. Borbeni kompleksi se spolja po malo čemu razlikuju od običnih vozova. Veoma je komplikovano satelitsko praćenje njihovog kretanja. Ako se ima u vidu razgranatost železnice u Rusiji, kompleksi s nuklearnim bojevim glavama mogu da se pojave u bilo kom delu njene teritorije.
SSSR je 1991. godine uveo ograničenja u kretanju nuklearnih vozova. Dve godine kasnije predsednici Rusije i SAD, Boris Jeljcin i Džordž Buš Stariji potpisali su u Kremlju sporazum SNV II koji zabranjuje korišćenje balističkih raketa s nuklearnim bojevim glavama. Posle istupanja SAD iz Sporazuma o PRO, Rusija je 2002. godine odbila da ratifikuje SNV II.
Moskva je faktički ispunila uslove sporazuma i u periodu od 2003. do 2007. godine povukla je borbene železničke raketne sisteme.
Dve hiljade pete godine nuklearni vozovi su povučeni s borbenog dežurstva, ali već posle četiri godine zamenik komandanta Raketnih strateških snaga Vladimir Gagarin je saopštio da je moguće da će ovi kompleksi biti vraćeni.
Sporazum SNV III, koji je potpisan u decembru 2009. godine, kao i drugi međunarodni dokumenti, ne ograničava Rusiju u formiranju železničke komponente strateških nuklearnih snaga.
„Barguzin“ će biti znatno lakši i kompaktniji od kompleksa „Molodec“, čije je kretanje bilo prevelik teret za infrastrukturu.
Napredak je omogućen zahvaljujući novoj konstrukciji železničke kompozicije (jedna lokomotiva umesto tri) i smanjenju startne mase (47-49 tona umesto 104 tone sovjetskog kompleksa).
Projektili za „Barguzina“ se projektuju na osnovu novih raketa RS-24 „Jars“ ili RS-26 „Rubež“.
Poznato je da će ovaj kompleks moći da pređe hiljadu kilometara na dan (bez spoljnog snabdevanja) u periodu od 28 dana. Izgradnja prototipa „Barguzina“ planirana je za 2020. godinu. Očekuje se da će vozovi biti u službi do 2040. godine.
