Roberto Paneta, asistent na predmetu građansko pravo na Univerzitetu Bokoni u Milanu, jedan od retkih stručnjaka koji se pridržava neutralnog stava, u razgovoru za Sputnjik objašnjava obe varijante razvoja događaja, odnosno moguće prednosti i mane rezultata referenduma.
„Nažalost, U Italiji većina građana uopšte nije informisana o ciljevima ovog referenduma. Čak nije ni sasvim jasno zašto vlada premijera Rencija uopšte želi ovaj referendum. Velika greška premijera se sastoji u tome što je dozvolio da rezultati referenduma budu personalizovani i da ispadne kao da građani sada biraju za Rencija ili protiv njega. Ako većina građana glasa protiv ustavnih reformi, to će onda dovesti i do pada vlade i nove krize u zemlji koja i tako pamti bolje dane“, objašnjava Paneta.
Ako Italijani kažu „da“ reformama, to će dovesti do pojednostavljivanja zakonodavnog sistema, a to znači da u Italiji više neće postojati gornji i donji dom parlamenta. Uopšte, cilj mogućih reformi je da se značajno smanji uloga Senata. Takođe, moguće „da“ na referendumu značio bi i gašenje Nacionalnog saveta za ekonomiju i rad, za koji naš sagovornik kaže da uopšte nije bio efikasan od kako je osnovan.
„Bilo bi u redu ako bi taj organ konačno bio ugašen. Ovaj stav dele i oni koji su za reforme u zemlji, ali i oni koji su protiv nje. Negativni element u ovom slučaju bila bi preraspodela ovlašćenja između centralne vlasti i regiona“, kaže Paneta.
Ako većina Italijana kaže „ne“ na referendumu, sadašnja situacija će ostati nepromenjena, zakonodavna vlast će ostati onakva kakva je sad, a Italija će time pokazati da se slaže sa okolnostima i uslovima u kojima se našla.
