Nijedno obećanje da će položaj invalida u Srbiji biti poboljšan nije ispunjeno, a iako su obećali, predstavnici resornog ministarstva nisu sa nama održali čak ni sastanak, istakla je Jovanovićeva.
Ona je napomenula da osobe sa invaliditetom na ispunjenje zahteva čekaju više od 25 godina.
Pored svih nevolja sa kojima su suočeni, najteža im je borba sa državnim organima koji ih i najteže diskriminišu.
„Reč je o jednom perfidnom, otvorenom i neprikrivenom obliku zanemarivanja, zapostavljanja i potpunog obezvređivanja čitave kategorije stanovništva, koje nemaju prava na dostojanstven život“, kaže Luka Joksimović Barbat iz Srpske federacije slepih „Sveti Stefan Dečanski“.
Zato nekoliko udruženja osoba sa invaliditetom od resornog ministra zahteva jednaka primanja za jednak stepen invaliditeta, bez umanjivanja zakonskog sledovanja.
„Mi ne možemo da se pomirimo sa tim da čovek koji ne vidi, ima gubitak vida od sto odsto, a ostao je bez vida u saobraćajnoj nesreći, prima 26.000 dinara ili manje, a da neko ko je igrajući se očevim pištoljem, i nepažnjom ostao bez vida, prima 190.000. To je zaista očit i vrlo drastičan primer diskriminacije“, kaže Joksimović Barbat.
Uklanjanje barijera i omogućavanje kretanja, intenzivnije zapošljavanje, ukidanje PDV-a na medicinska pomagala i promena zakona o socijalnoj zaštiti, samo su neki od zahteva udruženja.
Navodeći da uz dobru volju problem invalida mogu da se reše za 24 sata, zbog diskriminatorskog odnosa, predstavnici udruženja invalida zatražili su i smenu aktuelnog pomoćnika ministra za rad, boračka i socijalna pitanja.
