I ruski predsednik Vladimir Putin je je poručio da će u slučaju pretnje „Rusija usmeriti rakete prema zemljama iz kojih dolazi opasnost“.
Ruski eksperti, međutim, ističu da prebacivanje raketnih sistema u Kalinjingradsku oblast nije pretnja Evropskoj uniji, već upozorenje NATO-u, koji raspoređuje sisteme PRO u Evropi, aktivira sovjetske baze u baltičkim zemljama, Rumuniji i Poljskoj, pojačava svoje aktivnosti i gomila svoje trupe na granicama sa Rusijom.
U Vašingtonu su, međutim, sada zabrinuti zbog poteza Rusije i raspoređivanja raketnih sistema u Kalinjingradskoj oblasti, a u Stejt departmentu ocenjuju da to destabilizuje evropsku bezbednost.
„Mi razumemo da Rusija ima pravo da razmešta nuklearne snage na svojoj teritoriji, međutim, razmeštanje u Kalinjingradu destabilizuje evropsku bezbednost“, izjavio je portparol Stejt departmenta Džon Kirbi.
Ruski eksperti, međutim, ističu da SAD na taj način pokušavaju da sakriju ko stvarno stoji iza rasta napetosti u Istočnoj Evropi.
„Čak i Vašington priznaje da Rusija ima pravo da razmešta S-400 i ’Iskandere‘ na sopstvenoj teritoriji. A ono što SAD nikad neće priznati je činjenica da Rusija to radi ne zbog antiruskih sankcija, kao što tvrdi Vašington, već zbog rastuće vojne pretnje na njenim granicama. Šta je izvor te pretnje? Razmeštanje vojnih jedinica SAD, Nemačke i Kanade u baltičkim zemljama i Poljskoj, česte vojne vežbe u Istočnoj Evropi i pre svega instaliranje sistema PRO, koji je uperen protiv ruskih nuklearnih kapaciteta. Ono čime se bavi Rusija zove se samoodbrana, ali zahvaljujući režimskim medijima u tim zemljama Rusija se prikazuje kao agresor, koji navodno planira da napadne Poljsku i baltičke zemlje. Sve to liči na hladnoratovsku propagandu i koristi se kako bi se opravdalo povećanje vojnog prisustva SAD u Istočnoj Evropi, kao i povećanje vojnih troškova“, kaže za Sputnjik vojni analitičar i glavni urednik analitičkog centra „Kasad“ Boris Rožin.
Trebalo bi podsetiti da su napetosti između Rusije i SAD počele naglo da rastu otvaranjem NATO baze u Rumuniji, koja je deo američkog „raketnog štita“. SAD taj raketni štit nazivaju odbrambenim, dok sa ruske tačke gledišta on predstavlja opasnost po bezbednost Rusije. Putin je svojevremeno objasnio da „američki štit nije odbrana, već nuklearni potencijal Vašingtona u Evropi“.
Eksperti ističu da američki raketni štit nema odbrambenu funkciju, jer Evropi ne preti opasnost, već je usmeren direktno protiv Rusije i radi podsticanja sukoba između Evrope i Rusije.
Takođe, niko više ne veruje ni u američka pravdanja da je „raketni štit“ postavljen zbog neutralisanja potencijalnog raketnog udara od strane Irana ili Severne Koreje.
„Interesantno je kako će SAD dalje objašnjavati neophodnost razmeštanja sistema PRO, jer nakon normalizacije odnosa sa Teheranom niko više ne veruje u priče o ’iranskoj pretnji‘. Severna Koreja nema rakete velikog dometa, koje bi mogle da pogode Evropu, stoga, i ta teorija nema smisla. Moguće da će SAD priznati da je Iran bio samo izgovor, a primarni cilj PRO je odvraćanje Rusije, ili će doći do preispitivanja sporazuma sa Iranom, koje je najavio Tramp u predizbornoj kampanji, i tada će ’zvanična verzija‘ o ’iranskoj pretnji‘ i dalje biti na snazi, iako je svima jasno da Iran nema nameru da napada Evropu i, što je najvažnije, nema takve rakete“, ističe Rožin.
Takođe, trebalo bi podsetiti na još jedno lažno obećanje SAD — Obama je svojevremeno govorio o tome da će odustati od stvaranja evropske PRO, ukoliko se reši iranski nuklearni program. To pitanje je rešeno, ali su SAD uprkos tome nastavile sa izgradnjom američkog „raketnog štita“ u Evropi.
Eksperti takođe ističu da raspoređivanje „Iskandera“ u Kalinjingradskoj oblasti bitno menja vojno-političku situaciju u regionu, stvarajući tako taktičku nadmoć Oružanih snaga Rusije. Upravo zbog toga članice NATO-a, na čelu sa SAD, histerišu i paniče zbog mera koje preduzima Rusija.
Donekle je to i opravdano, jer „Iskanderi“ se smatraju „ubicama“ američke protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi. Ono što još plaši NATO je mobilnost, preciznost, efektivnost i moć tog udarnog sistema — raketama „Iskandera“ potrebno je samo 2 minuta i 22 sekunde da dolete od Kalinjingrada do Varšave. Za to vreme, šaljivo kažu eksperti, NATO vojnik ne može ni cigaretu da ispuši.
Međutim, Moskva, a o tome su i ruski zvaničnici u više navrata govorili, nikome ne preti i nema nameru nikoga da napada. Ona će, u slučaju potrebe, samo da se brani.
