Sve glasniji povici protiv ruskih medija na Zapadu poprimaju oblike prave histerije, slične onoj koja je vladala sredinom pedesetih godina prošlog veka, na vrhuncu Hladnog rata.
Još prošle godine Evropska komisija formirala je „tim za borbu protiv ruske propagande“, a trenutno je u toku debata u Evropskom parlamentu o nacrtu rezolucije „O strateškim komunikacijama EU i kako se suprotstaviti propagandi koja dolazi iz trećih zemalja“, u kojoj su ruski mediji Sputnjik i televizija „Raša tudej“ izjednačeni sa propagandom islamskih terorista.
Takođe, u javnost je pušten predlog neprofitne „Henri Džekson organizacije“, koja je predložila niz mera prema kojima bi osobe koje nastupaju i daju izjave za TV „Raša tudej“ trebalo žigosati.
Od blokade računa do izjednačavanja sa teroristima
I „Sputnjik“ i „Raša tudej“ u radu su se tokom ove godine suočavali sa nizom problema koje su im stvarale zapadne vlade — od blokiranja veb stranica do blokiranja bankovnih računa. Međutim, zapadne vlade očigledno nastoje da borbu protiv medija, koji govore o onome što se na Zapadu prećutkuje, institucionalizuju i organizuju je na državnom ili naddržavnom nivou.
Tako se evroposlanica i bivša ministarka spoljnih poslova Poljske iz ultrakonzervativne stranke Pravo i pravda Ana Fotiga ne libi da izjednači rad ruskih medija sa propagandnom delatnošću DAEŠ-a.
„Neprijateljska propaganda i dezinformacije uperene protiv naših društava od strane Kremlja i nedržavnih faktora poput DAEŠ-a jeste činjenica. Kako bi se tome delotvorno suprotstavili, prvo to moramo da identifikujemo“, kaže Fotiga.
Direktor ruskih studija iz „Henri Džekson organizacije“ Endrju Foksal u dokumentu pod nazivom „Putinovi korisni idioti“ predlaže mere za suzbijanje „ruske propagande“ osporavanjem kredibiliteta onih koji sarađuju sa ruskim medijima, mapiranjem organizacija i pojedinaca širom Evrope koji sarađuju sa svojim ruskim kolegama, a takođe predlaže i zakonsku obavezu da političari prijavljuju svoje medijske nastupe, posebno za ruske medije i da li za njih primaju honorare.
Za Foksala Hladni rat još uvek traje, a gvozdena zavesa još uvek deli Evropu, jer za njega KGB — ta „mreža drugova“ je vaskrsla ili je obnovljena kako bi podrila Zapad.
Globalisti vole demokratiju samo onda kada im odgovara
Prema rečima političkog konsultanta Dmitrija Kulikova, sloboda štampe na Zapadu je postojala dok je kao protivteža postojao i sovjetski sistem. Sa nestankom protivteže na Istoku, nestala je i sloboda štampe na Zapadu. Za njega, potezi Evropskog parlamenta ne predstavljaju neprijateljske poteze ili propagandu.
„Čini mi se da je to vrlo pragmatičan i svestan niz akcija koje proističu iz toga što se Evropa suočava sa izborima u čitavom nizu nacionalnih država, najpre u Francuskoj i Nemačkoj, a američko i britansko iskustvo pokazuje da naši mediji, konkretno Sputnjik i RT, zaista predstavljaju alternativni izvor informacija, a osim toga oba medija su veoma kvalitetna“, objašnjava Kulikov.
Njega situacija u EP podseća na kasnu fazu SSSR-a.
„One koji su protiv antiruskih mera sada nazivaju marginalcima. Inače većinu poslanika koji sada sede u Evropskom parlamentu možemo svrstati u globaliste i demokratske liberale. Zato Evropski parlament danas predstavlja jednu od najpasivnijih struktura, gde kasno prihvataju promene koje se dešavaju u vezi sa ’bregzitom‘ i izborom Trampa, kao i time da je Fijon izašao u prvi plan u Francuskoj nakon prvih primarnih izbora. Mislim da će u Evroparlamentu sada glasati u korist globalista, odnosno za ograničavanje pristupa ruskim medijima u Evropi“, zaključuje Kulikov.
Predsednik neprofitne organizacije „Medijska opservatorija“ Klod Šole u svojoj analizi predloga rezolucije Evroparlamenta polazi od toga ko su njeni predlagači. Jedan od predlagača je i Ana Fotiga, koja sa drugim svojim kolegama predlagačima pripada desno orijentisanim konzervativnim evroatlantskim političarima.
„Ruske medije nazivaju propagandom, a u svojim analitičkim materijalima evropski mediji redovno greše. Iznenadili su ih rezultati ’bregzita‘, pa potom dolazak Trampa. Zašto dolazi do grešaka? Jer ne žele da vide realnost, ne žele da vide narod ni demokratiju. Ili tačnije rečeno, žele da vide demokratiju, ali ako njima prija ono što im se ponudi da čuju. A ako im ne prija da čuju ono što se realno dešava, oni zažmure“, kaže Šole.
Lov na veštice i makartizam 21. veka
Povodom izveštaja „Henri Džekson organizacije“, Markus Papadopulos, urednik britanskog analitičkog časopisa „Politiks frst“, kaže za „Raša tudej“ da je šokiran i zapanjen. Svako ko veruje u slobodu medija trebalo bi da osudi Foksalov izveštaj, smatra on.
„Izveštaj u suštini kaže da je svaka osoba koja daje izjavu ili intervju za ruske medije izdajnik, da je osramotila Britaniju i da treba da bude javno imenovana. To je lov na veštice i makartizam 21. veka“, kaže Papadopulos.
Eni Mehon, bivša britanska obaveštajna oficirka, stalna je saradnica „Raša tudeja“, kaže da je iz prve ruke doživela da je, zbog saradnje sa ruskom televizijom, neko nazove „kolaboracionistom“.
„Pojavljujem se na raznim kanalima, uključujući i Bi Bi Si, koji finansira država (Velika Britanija). Većina država ima iz javnih fondova finansirane organizacije i medije. U čemu je onda problem? Mislim da je u pitanju refleksna reakcija organizacija koje finansiraju Velika Britanija i SAD protiv izbora Donalda Trampa. Establišment obe zemlje zabrinut je da bi on mogao da uspostavi srdačne odnose sa Rusijom“, naglašava Mehon.
Henri Džekson bio je jedan od najznačajnijih američkih senatora tokom Hladnog rata. Pripadao je liberalnom krilu Demokratske stranke i zalagao se za poštovanje ljudskih i građanskih prava, ali je u spoljnoj politici bio izrazito antisovjetski nastrojen i pripadao je tvrdolinijašima koji su se zalagali za naoružavanje Amerike.
Njegove političke poglede usvojili su današnji neokonzervativci poput Pola Volfovica i Ričarda Perla. Posle Džeksonove smrti 1983. godine, osnovana je neprofitna istraživačka organizacija koja nosi njegovo ime, a koja se bavi širenjem vrednosti za koje se Džekson zalagao.
Džekson je, doduše, bio protivnik senatora Džozefa Makartija, koji je pedesetih godina prošlog veka bio predvodnik lova na navodne sovjetske špijune u SAD. Komitet koji je Makarti vodio uništio je živote stotinama američkih levičara, koji su bili optuženi da su sovjetski špijuni. Makarti je ubrzo razotkriven i javno ukoren zbog nedemokratskih metoda koje je u istragama primenjivao.
Međutim, iako su neokonzervativci preuzeli Džeksonove progresivističke ideje, kao što su zaštita ljudskih i građanskih prava, nisu se odrekli Makartijevih nazora kada je u pitanju Rusija.
Problem je samo u tome što Rusija nije SSSR, a institucije poput „Henri Džekson organizacije“ moraju da pred donatorima opravdaju razloge svog postojanja. Zato je antisovjetizam zamenjen antiruskom ideologijom. Zato se i dalje Rusija smatra neprijateljem Zapada i zato pokušavaju da je predstave kao totalitarnu državu, iako je njen politički sistem sličan sistemima koji vladaju u zapadnoevropskim državama.
„Raša tudej“ imala je 2014. godine oko milijardu pregleda na internet kanalu „Jutjub“, duplo više nego američka TV mreža Si-En-En. Umesto da se zapitaju zašto je to tako, zapadni političari i neprofitne organizacije šire antirusku histeriju i bave se lovom na veštice, širenjem barijera i ponovnim spuštanjem Gvozdene zavese na Evropu.
