Gabrijelini roditelji su visokoobrazovani: majka je radila kao direktorka škole, otac je bio preduzetnik, ujak dirigent a tetka i sestra pevačice. Naša sagovornica je volela da pleše i peva od ranog detinjstva, stoga joj je karijera praktično bila predodređena.
Svoje poznanstvo sa Rusijom Gabrijela vidi kao svoju sudbinu jer je imala mnogo poziva da gostuje po Portugaliji i Francuskoj, ali se njena majka plašila za svoju mlađu kćerku i nije joj dozvoljavala da putuje na drugi kontinent.
Jednom je Gabrijelina drugarica, koja je radila u Rusiji kao igračica u brazilskoj šou-grupi, pozvala našu sagovornicu sa molbom da im se priključi jer im je bila potrebna pevačica:
„Tada sam rešila da ću svakako da otputujem. Još od detinjstva pamtim reklamu za neki gazirani napitak. gde je stajao veliki debeli čovek u krznenoj šubari i ispijajući to piće govorio ’Oh, daaa‘. Tada nisam znala šta znači ’Da‘, i nikada nisam mi pomislila da ću ikada to i saznati. O Rusiji sam znala samo to da tamo postoji Crveni trg.“
U prvo vreme Gabrijela se plašila da ide ulicama sama po Moskvi, jer je do tada slušala u Brazilu da u Rusiji ne vole mulate.
„Nisam patila od stereotipa i nisam verovala da su ovde svi namrgođeni i da po ceo piju votku. Samo sam se plašila tog mogućeg rasizma, ali hvala bogu do sada se nisam sa time susrela.“
Na jednom od prvih koncerata, Gabrijelu je video njen budući muž. Sa Vitalijem ona živi već 9 godina, a tek u njegovom društvu ona je upoznala Moskvu:
„Oduševio me je Crveni trg — neverovatna arhitektura. Ostajala sam bez daha gledajući ruske crkve i posebno divne zlatne kupole. U Brazilu ih nema, jer bi ih inače ukrali“, dodaje uz smeh.
Razliku između brazilskog i ruskog mentaliteta pevačica gotovo da ne primećuje.
„Rusi kasnije otvaraju dušu tokom razgovora, ali to ne znači da su oni manje osećajni ljudi ili da se manje raduju životu. Razlika je ipak u tome što su Rusi obazriviji i oprezniji dok ne upoznaju čoveka. Kod Brazilaca je to drugačije, oni odmah pokazuju svoje emocije, odmah postavljaju mnogo pitanja čoveku koga su tek upoznali, pa čak upućuju i komplimente.“
Ali ono gde postoji velika razlika između Brazilaca i Rusa je odnos prema porodici, iskrena je Gabrijela.
„Ruskinje su zaista najlepše i najnežnije žene koje sam ja ikada videla. Možda su zato Rusi kao muškarci, muževi i očevi u principu odgovorniji i spremni da mnogo rade zarad porodice. U Brazilu, muškarci nisu spremni na velika dela kako bi porodica dobro živela, češće su skloni prevari, imaju po nekoliko ljubavnica i čak su vrlo ljubomorni. Ako pomisle da njihova žena gleda zainteresovano drugog muškarca, oni su spremni da naprave čitav skandal. Ranije sam i ja sama bila jako ljubomorna, ali onda me je vremenom to prošlo“, smeje se pevačica.
Jedino na šta se Gabrijela nikako ne može navići tokom svih sedam godina života u Rusiji je — zima. Mračno i hladno doba godine izaziva depresivna osećanja kod Gabrijele koja potiče iz sunčane i egzotične zemlje. U mnogim drugim aspektima života u Rusiji, pevačica vidi pozitivne strane, a na prvom mestu to je bezbednost ljudi.
