Depardje je postao deo novog trenda „novog imigracionog talasa“, na kojem se poznati sportisti i umetnici sele u Rusiju.
Iz Koreje s ljubavlju
Prva osoba koja je postala deo novog talasa imigracije u Rusiju je svetski poznati sportista u brzom klizanju na kratke staze — Korejac An Hinso.
On je decembra 2011. dobio ruski pasoš i uzeo novo ime — Viktor An. An je jedan od najuspešnijih klizača na svetu, osvajač tri zlatne i jedne bronzane medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Torinu u Italiji 2006. godine.
Snoubording nema granica
U leto 2011. američki snouborder Vik Vajld oženio se ruskom lepoticom Aljonom Zavarzinom, a u proleće naredne godine Vajld je dobio rusko državljanstvo.
Tokom Olimpijskih igara u Sočiju, Vajld je postao dvostruki šampion, a njegova supruga osvojila je bronzanu medalju. Par je tako uspeo da proširi rusku kolekciju olimpijskih medalja osvojenih u snoubordingu, jer je Vajld osvojio dve zlatne, a njegova supruga bronzanu.
Prava ruska duša — Žerar Depardje
Depardje, frustriran zbog visokog poreza u njegovoj rodnoj Francuskoj, počeo je da traži nove opcije. Prvo je otišao u Belgiju, a potom je došao u Rusiju, gde je 2013. godine dobio ruski pasoš. Od predsednika Čečenije Ramzana Kadirova dobio je stan u Groznom.
Depardje je kasnije priznao da obožava svoj ruski pasoš i da se u dubini duše „oseća kao pravi Rus“.
Roj Džons u ruskim predgrađima
Čuveni bokser Roj Džons Mlađi dobio je ruski pasoš oktobra 2015. Bivši svetski šampion u teškoj kategoriji proslavio se u Sjedinjenim Državama, gde je proveo veći deo svoje profesionalne karijere.
Rekao je da je toliko želeo da dođe u Rusiju da je odlučio da promeni državljanstvo i „stvori most“ između svoje bivše i sadašnje zemlje. Džons Mlađi naročito voli Krim koji ga, kako navodi, podseća na dom.
Bokser ima ambiciozne planove — namerava da se nastani u predgrađu i da kupi „daču“, seosku kuću na Krimu. Takođe želi da nauči ruski jezik i otvori boksersku akademiju.
Pionir kulturne imigracije
Jedan od pionira među imigrantima iz sfere kulture je italijanski dirigent i pijanista Fabio Mastranđelo, koji je debitovao u Teatru Mihalovski u Sankt Peterburgu 2002. godine. Devet godina nakon debija, Mastranđelo je dobio rusko državljanstvo. Radio je u Jekaterinburgu, gde je bio glavni dirigent u lokalnom operskom teatru. Njegova supruga je iz Novosibirska, flautistkinja Olesija Tertičnaja.
Trenutno vodi koncertnu dvoranu u Sankt Peterburgu, nekoliko godišnjih muzičkih festivala i jedinstveni projekat „Klasika nad Volgom“ u kojem učestvuju solisti Boljšog teatra i Opere Helikon.
Dirigent iz Atine
Teodor Kurencis rođen je u Atini. Studirao je na Državnom konzervatorijumu u Sankt Peterburgu i sarađivao sa više teatara i ruskih muzičara. Bio je glavni dirigent Novosibirske opere i baletskog teatra, gde je osnovao „Muzika eterna ansambl“ i hor pevača iz Novosibirska.
Kurencis je 2011. godine postao jedan od lidera „kulturne revolucije“ u Permu, gde je rukovodio lokalnim operskim i baletskim teatrom i nakon tri godine postao državljanin Rusije. Kurencis je muzički direktor Opere i baleta iz Perma od februara 2011. godine.
