Ansambl pesama i igara Vazdušno-desantnih snaga gostovao je u nekoliko gradova u Srbiji u okviru pratećeg umetničkog programa zajedničkih vojnih vežbi ruske, beloruske i ruske vojske „Slovensko bratstvo 2016“.
Taj ugledni ansambl, koji je tokom svoje duge istorije prošao mnoge frontove, prateći sovjetsku vojsku od Kijeva do Staljingrada i od Staljingrada do Berlina, i danas nastavlja svoju jedinstvenu misiju – bodri one čiji je zadatak da brane otadžbinu.
Onako kako su 3. maja 1945. godine, u devet sati ujutru, održali koncert na stepenicama srušenog Rajhstaga proslavljajući pobedu nad fašizmom, tako danas odlaze u Siriju i bodre ruske vojnike koji se bore protiv bliskoistočnog terorizma.
U najtežim trenucima novije istorije Rusije ti „desantni umetnici“ bodrili su vojnike u Čečeniji, Dagestanu, Osetiji, Abhaziji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu, zbog čega je ansambl postao i poznat po nazivu „Ansambl žarišta“. Mapa njihovih putovanja obuhvata i Kanadu, Italiju, Kazahstan, Švedsku i Indiju.
Članovi ansambla su profesionalni umetnici, listom zaslužni umetnici Rusije, na čelu s Vjačeslavom Omeljanovom.
Specijalno za Sputnjik vokalni solisti ansambla su u našem studiju, praćeni oduševljenjem, pa i ponekom suzom novinara u redakciji, izveli pesmu „Tamo daleko“.
Tokom Drugog svetskog rata u Kijevu je formiran ansambl Kijevskog vojnog okruga. Taj ansambl je za vreme rata stigao do Berlina i, na osnovu odluke glavnokomandujućeg, sovjetskog ministra odbrane, ostao je u Nemačkoj i posle rata. Do 1994. to je bio Ansambl pesama i igara zapadne vojne grupe, a od 1994. godine, kada je zapadna vojna grupa napustila Evropu, odnosno Nemačku, formiran je Ansambl pesama i igara Vazdušno-desantnih snaga Rusije", objašnjava u razgovoru za Sputnjik vođa ansambla Vjačeslav Omeljanov.
Ansambl ima 36 članova, a u njegovom sastavu je i poseban vokalno-instrumentalni odred koji radi samostalno. U Srbiji je gostovalo 16 solista i muzičara, koji su nastupili pred publikom u Beogradu, Pančevu i Nišu, zajedno s kvartetom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Srbije „Stanislav Binički".
Hor-majstor Vladislav Ivanov podseća da je ansambl na teritoriji bivše Jugoslavije prvi put gostovao i nastupao 1997. godine.
„Tada smo pevali za naše vojnike u Vukovaru, Sarajevu, Ugljeviku i Tuzli i upravo je tada u naš repertoar uvrštena pesma ’Tamo daleko‘. Od tada je izvodimo na svim svojim koncertima“, kaže Ivanov.
Njegov kolega Andrej Nemakov podseća da će sledeće godine biti 100 godina od kako je ta tradicionalna srpska pesma napisana.
„’Tamo daleko‘ je pesma nastala usred Prvog svetskog rata, peva je srpski vojnik, a njene reči i njena poruka su razumljivi svima. To je pesma koja peva o potrebi da se srpski narod i njegova teritorija zaštite, pesma koja svedoči o tragediji srpskog naroda. Ruski narod je, takođe, imao svoje tragedije, svoje ratove, mi odlično razumemo emocije koje prenosi ta pesma, razumemo prijateljski srpski narod. Tu pesmu, stoga, pevamo iz srca, uspevajući da prenesemo bol koji ona nosi“, ističe Nemakov.
Repertoar ansambla je, inače, veoma raznovrstan. S obzirom na to da su njegovi članovi profesionalni umetnici, muzičari i pevači, nije im nikakav problem da izvedu bilo koju nacionalnu pesmu.
„Kada smo gostovali u Indiji, izveli smo jednu pesmu na hindu jeziku, a uz nju smo i plesali. Kada smo, recimo, gostovali u Švedskoj, pevali smo pesmu na švedskom jeziku, a to izvođenje pratila je i odgovarajuća koreografija. Srpske pesme su nam veoma bliske, srpski nam je kao slovenski jezik blizak i možemo gotovo u potpunosti da razumemo ono što pevamo. Deo našeg repertoara čine i ukrajinske pesme, ne ustručavamo se da to kažemo, jer su ukrajinski narod i ukrajinska kultura takođe slovenski. Naravno, veliki deo repertoara čine ruske pesme, ali imamo i brojne pesme koje su pisane specijalno za nas. Reč je o autorskim pesmama namenjenim kako rodu vazdušno-desantne vojske, tako i običnoj armiji. To su patriotske pesme, najčešće je reč o marševima uz koje vojnici mogu da koračaju. Mnogo je savremenih kompozitora i autora koji nam se sami obraćaju sa željom i molbom da upravo mi izvedemo njihove pesme“, kaže Omeljanov i dodaje da članovi ansambla rado izvode i operske arije, napolitanske pesme, pa i džez.
„Sinjeva“ je neformalna himna Vazdušno-desantnih jedinica Rusije. Pesmu je napisao Sergej Jarovoj.
„Bilo nam je neobično to što je ta pesma poznata i u Srbiji. Veoma smo se prijatno iznenadili kada su u devet sati ujutru vaši visoki oficiri na poligonu počeli da pevaju tu pesmu, odnosno, kada se ispostavilo da znaju njene reči, kao i kada su vojnici počeli da ustaju, da postavljaju ruke na ramena i da se raspoređuju prema taktovima te pesme“, kaže Omeljanov.
Vokalni solista Sergej Bistrov kaže da ih u Evropi često pitaju šta taj ansambl znači za vojsku, s obzirom na to da u Evropi nisu uobičajeni posebni odredi u vojsci koji se bave čistom umetnošću.
„Ne govorim o duvačkim orkestrima, njih ima svaka armija. Nigde, međutim, ne postoje ansambli u kojima su, istovremeno, i pevači i plesači. To je nešto što je karakteristično za Rusiju, reč je o ruskoj tradiciji i mi ne nameravamo da odustanemo od nje. Putujući po celom svetu, pokazujemo svima, čak i komandantima onih armija pred kojima nastupamo, da je ovo nešto što bi moglo da bude potrebno svakoj vojsci. Bilo bi nam drago da se takva tradicija, koju smo mi inicirali, stvori i u drugim armijama. Ljudi koji služe armiju, koji štite svoju otadžbinu, koji zaista rizikuju život, često razmišljaju o svojim majkama, ženama, deci. Mi smo dužni da im retke trenutke u kojima su u prilici da se opuste i odmore, da sednu u salu i slušaju koncert, ispunimo atmosferom koja će ih navesti da osete da su potrebni svojim porodicama, da ih one čekaju. Uvek polazimo od toga i na osnovu toga sastavljamo koncertni program“, ističe Bistrov.
Krajem novembra ili početkom decembra ansambl će otputovati u grad Usurisk, na ruskom Dalekom istoku, koji se nalazi na granici sa Japanom. Vojne jedinice koje se tamo nalaze slave jubilej — 30 godina.
„Pratimo vazdušno-desantne snage kuda god da idu. Naš zadatak jeste da bodrimo borbeni duh, da vojnike podsetimo, kako je Sergej objasnio, na porodicu, na decu. Ipak, mi isto tako nastupamo i za raketne snage, za kopnene jedinice, za mornare, za pilote“, ističu članovi ansambla, koji su u proteklih godinu dana već dva puta posetili i Siriju, gde su ih u avio-bazi Hmejmim sa oduševljenjem dočekali ruski vojnici.
