Mrkonjić Grad, gradić na zapadu Republike Srpske, iako je od rata prošlo više od dve decenije, još uvek vida rane od onoga što mu se dogodilo kada su u jesen 1995. u njega ušle hrvatske trupe.
Te jeseni, trupe Hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća obrane i 5. Korpusa armije BiH u 13 zapadnokrajiških opština ubile su oko 2.000 srpskih civila i zarobljenika, a proterale oko 120.000 Srba.
U Mrkonjić Gradu su, kada je Dejtonskim sporazumom vraćen u sastav RS, pronađene dve masovne grobnice, jedna sa 181, a druga sa 176 tela srpskih civilnih žrtava, koji su ubijeni na najmonstruozniji način. Prema podacima Centra za istraživanje ratnih zločina RS, radi se uglavnom o starim i nemoćnim licima.
Na području okupiranih zapadnokrajiških opština, pa i Mrkonjić Grada, operisala je i 4. Gardijska brigada Hrvatske vojske „Pauci“, čiji je zapovednik u vreme kada su se zločini dogodili bio aktuelni ministar odbrane Hrvatske Damir Krstičević.
„Pauci“ krvave tragove nisu ostavili samo u Bosanskoj Krajini, već i svuda gde su operisali — u operaciji „Maslenica“, u operaciji „Zima ’94“, „Ljeto ’95“, u „Oluji“ i konačno, u operacijama u BiH „Maestral“ i „Južni potez“.
Krstičević nije jedini zapovednik ove zloglasne brigade na visokom položaju u Hrvatskoj. Mirko Šundov, koji je 4. brigadom zapovedao pre Krstičevića 1. Marta 2016. imenovan je za načelnika generalštaba HV, a zapovednik ove brigade bio je i bivši ministar odbrane Hrvatske Ante Kotromanović.
Jezgro ove brigade činili su ustaški ekstremisti poreklom iz zapadne Hercegovine, a u njenom sastavu borili su se i pripadnici 9. bojne koju su osnovali ekstremisti iz Hrvatske stranke prava, a koji su na ovogodišnjoj proslavi operacije „Oluja“ u Kninu marširali gradom uz ustaške pokliče.
Stoga imenovanje Ante Gotovine za savetnika ministra odbrane Damira Krstičevića ne čudi, kaže predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
„Očigledno je da se radi o jednom zločinačkom udruženju, grupi ljudi koji štite jedan drugoga, koji imaju posebne zasluge za stvaranje hrvatske države i ostvarenje cilja režima Franje Tuđmana, a to je hrvatska država bez Srba ili sa što manje njih. Sigurno da oni na osnovu tih zasluga imaju mogućnost da i dalje drže najznačajnije pozicije u hrvatskoj vojsci, politici i društvu“, kaže Linta.
Imenovanje Gotovine direktno je upereno protiv razvoja dobrosusedskih odnosa između Srbije i Hrvatske, dodaje Linta, protiv jačanja mira i stabilnosti u regionu, kao i protiv jačanja poverenja između dva naroda i, konačno pomirenja.
„Dok god u hrvatskom društvu ne bude spremnosti za stvarno suočavanje sa zločinačkom prošlošću, dok god ne bude spremnosti da svi oni koji su počinili zločine budu kažnjeni, jasna je poruka da Srbima u Hrvatskoj, nažalost, nema života i da se i dalje posmatraju kao građani drugog reda“, nastavlja Linta.
Poruka Srbima iz Hrvatske glasi da im je bolje da se isele ili da se asimiluju. O povratku i poštovanju imovinskih i drugih prava Srba u Hrvatskoj ne može se uopšte govoriti, kaže Linta.
„Jasno je kao dan da pripadnici 4. Gardijske brigade, zajedno sa državnim vrhom i ostalim institucijama hrvatske države, punu 21 godinu od završetka rata vode politiku cementiranja etničkog čišćenja Srba“, zaključuje Linta.
Svaki pokušaj poređenja situacije u kojoj neki od haških optuženika ili osuđenika iz Srbije biva imenovan na visoko savetničko mesto u državi, osuđen je na propast jer zločinci kalibra Gotovine u Srbiji se ili nalaze u zatvoru (kao što je slučaj sa njegovim drugom iz Legije stranaca Miloradom Ulemekom) ili se, prezreni, nalaze na marginama društva.
Ipak, zamislimo situaciju u kojoj neko od haških optuženika iz Srbije biva imenovan na neko od savetničkih mesta, ne u vladi, već u nekom od javnih preduzeća. Kao što su „Pošta“ ili EPS. Vrlo je verovatno da bi EU Srbiji uvela sankcije slične onima iz devedesetih.
U slučaju Hrvatske, EU i dalje ćuti, a i zašto bi se oglašavala sada, kada se nije oglašavala ni oko drugih, ozbiljnijih ekstremističkih ispada hrvatskih vlasti. O dvostrukim aršinima, cinizmu i apatiji prema srpskim žrtvama ne treba trošiti reči. O tome je već sve poznato.
