Trenutno stranci kupuju rusku robu na ovaj način, ali to je mizerno u poređenju sa privredom i potencijalima koje ona ima. Brojke govore da elektronska trgovina donosi Rusima svega 600.000 dolara godišnje, ali za tri godine, kako se planira, ta suma bi trebalo da dostigne cifru od 60 miliona dolara. Stranci najviše kupuju rusku robu ručne izrade — odeću, obuću, modne detalje, a takođe i igračke.
Ruska dijaspora u SAD, Nemačkoj, Engleskoj i Izraelu često kupuje literaturu na ruskom jeziku, umetnička dela i kolekcionarske predmete. Ruska roba se najbolje prodaje u Severnoj Americi — čak 41 odsto, zatim u Evropi, a u nešto manjoj meri u Aziji (12 odsto).
Kao na potencijalne kupce, izvoznici koji svoju robu prodaju preko interneta u velikoj meri računaju na rusku dijasporu, koja broji oko 30 miliona ljudi i spada među četiri najveće dijaspore na svetu.
Inače, ideja da se poveća izvoz ruske robe preko interneta nije nova — ruski predsednik Vladimir Putin je još prošle godine predložio da se napravi internet platforma za izvoz domaće robe na sva svetska tržišta. Ruski eksperti ne isključuju mogućnost da vlasti nastoje da naprave rusku verziju „Alibabe“, prve kineske internet-kompanije koja je postala globalno prepoznatljiva i postigla ogroman uspeh u svetu.
Kinezi u oblasti trgovine preko interneta imaju veliko iskustvo, a Rusija takođe ima sve potencijale za uspešnu realizaciju svog plana — ima proizvođače, kapacitete i kvalitetnu robu, logistiku i sve ostalo što je potrebno da se izvoz i prodaja preko interneta nesmetano obavljaju. Osim toga, pad rublje daje ruskim proizvođačima šansu da izađu strana tržišta i da na njima budu konkurentni sa cenama.
Kada je Putin lani govorio o ovom projektu nije iznosio detalje, ali je rekao da je Rusija u stanju da postane najveći svetski snabdevač zdrave hrane, kakvih „već odavno nema među zapadnim proizvođačima“.
Govoreći o ruskim potencijalima internet-izvoza, eksperti navode ekološku hranu, i ekološke proizvode, na primer rusku prirodnu kozmetiku, koja je veoma tražena u svetu.
Osim toga, ruska odeća i modni detalji (kape, šalovi, marame itd) takođe imaju veliku šansu na svetskom tržištu. Tu su i ukrasni predmeti od prirodnog kamenja. Što se tiče nakita od dragog kamenja, postoje međunarodni propisi koji ograničavaju njihovu prodaju, ali prodaja bižuterije ima potencijal. Za ruskim tehničkim uređajima takođe postoji veliko interesovanje na stranim tržištima, a eksperti su uvereni i da bi dobro išli i „čisto ruski proizvodi“, kao što su votka, ikra (kavijar), pinjole i razne vrste turšija, odnosno ukiseljenog povrća.
Veruje se i da bi u svetu dobro prolazili i ruski konditorski proizvodi. Konačno, tu su i kolekcionarski predmeti i antikviteti, koji se i sada prodaju preko interneta. Kako bi ostvarili plan i povećali internet-izvoz, ruske vlasti računaju na veći broj prodavaca a samim tim i transakcija, a spremne su i da pomognu — uproste prodaju preko interneta, uvedu carinske olakšice, da pojednostave proceduru za povraćaj PDV-a, pokrenu reklamu u inostranstvu i reše sva druga pitanja, koja će prodavcima i kupcima olakšati trgovinu.
Očekuje se da će do kraja 2019. godine broj ruskih kompanija, koja se bave internet-izvozom, povećati sa trenutnih 27 na 500, a da će u istom periodu broj internet kupovina u inostranstvu porasti sa sadašnjih 40.000 na 1,2 miliona. Prema nekim podacima, u Rusiju je prošle godine stiglo 135 miliona pošiljki kupljenih u inostranstvu preko interneta, a izvoz iz Rusije je bio dva miliona.
Očekuje se da će ove godine internet-izvoz iz Rusije porasti na 3-4 miliona pošiljki, a da će uvoz dostići brojku od 230-250 miliona pošiljki. Istraživanja takođe pokazuju da Rusi u proseku na stranu robu kupljenu preko interneta troše 18-20 dolara, dok stranci na rusku robu troše oko četiri puta više — u proseku 70-80 dolara.
Do sad je Rusija najviše u svet izvozila naftu i gas i oružje. Ruski borbeni avioni, protivraketni sistemi i sve rusko naoružanje je veoma traženo u svetu.
Međutim, izvozni potencijal Rusije je daleko veći. Rusija i te kako ima šta da ponudi svetu, a sada je potrebno samo da stvori odgovarajuće uslove — a na tome se ozbiljno radi.
