Nevladinu međunarodnu organizaciju za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel osnovao je 1993. godine bivši direktor Svetske banke Peter Ejgen. Organizacija ima 100 filijala u većini svetskih država. Transparensi internešenel se uglavnom finansira iz državnih subvencija — posebno SAD, Nemačke, Velike Britanije, Evropske komisije, kao i sredstava iz privatnih fondacija kao što su agencije za međunarodni razvoj (Ju-Es-Ejd), Nacionalni fond za demokratiju (NED) i Soroš fondacija.
Smatra se da su rukovodioci Transparensi internešenela u tesnim vezama sa američkim obaveštajnim službama i britanskom MI6. Tako je osnivač organizacije Ejgen ranije radio kao konsultant u Ford fondaciji, koja se smatra jednom od krovnih organizacija američkih obaveštajnih službi i Karnegi fondacije za međunarodni mir. Američki ogranak je osnovao Majkl Heršman, bivši vojni obaveštajni oficir, drugi čovek Ju-Es-Ejda, koji je sada na čelu odeljenja za borbu protiv terorizma u Američkoj privrednoj komori.
Istraživanja Transparensi internešenela su često predmet kritika zbog načina iskazivanja rezultata i metodologije obrade podataka. Indeks percepcije korupcije koji sastavlja ova organizacija uglavnom se svodi na korišćenje podataka drugih nevladinih organizacija i medija, pored toga, prema rečima stručnjaka, informaciona tehnologija iskazivanja podataka uz pomoć jednog indeksa vam omogućuje da podesite indeks na bilo koji rezultat.
U aprilu 2015. godine Ministarstvo pravde Ruske Federacije uključilo je ruski ogranak Transparensi internešenela u registar „stranih agenata“, uz obrazloženje da se ova organizacija finansira iz inostranstva kako bi se bavila političkom aktivnošću.
U izveštaju koji je objavila ova organizacija kaže se da svaki treći građanin u većini članica EU i bivšim sovjetskim republikama, kao i u Turskoj, smatra da su vladini zvaničnici i poslanici uglavnom ili potpuno korumpirani.
Godišnji izveštaj pod naslovom „Globalni barometar korupcije 2016“ zasniva se na razgovorima sa 60.000 ljudi u 42 zemlje, počevši od Velike Britanije i Portugalije na zapadu do Rusije i Kazahstana na istoku.
Prema studiji, korupcija najviše brine ljude u Moldaviji, čak 67 odsto ispitanika ju je identifikovao kao jedan od najozbiljnijih problema njihovog društva. U Ukrajini i Bosni i Hercegovini više od 50 odsto stanovništva smatra da je korupcija jedan od gorućih problema.
Prema podacima Transparensi internešenela, oko jedne trećine stanovništva Rumunije, Rusije, Kirgizije, Srbije, Jermenije, Kazahstana i Makedonije smatra da je korupcija jedan od ključnih problema njihovih država.
Uprkos činjenici da trećina stanovništva regiona smatra da su zvaničnici korumpirani, nivo poverenja prema pojedincima na javnom položaju varira u zavisnosti od zemlje. U Ukrajini, Albaniji, Bosni, Kirgiziji i Rumuniji više od polovine ispitanika reklo je da su njihovi predstavnici u parlamentu korumpirani. U Moldaviji ovo gledište zastupa čak 76 odsto ispitanika.
Ogromna većina građana Ukrajine (86 odsto), Moldavije (84 odsto) i Bosne i Hercegovine (83 odsto) veoma je kritična prema naporima njihovih vlada u borbi protiv korupcije.
Najveća učestalost davanja mita zabeležena je u Tadžikistanu, gde je oko 50 odsto preduzeća prijavilo da je dalo mito zvaničnicima. Odmah iza Tadžikistana u rangiranju Transparensi internešenela nalaze se Moldavija (42 odsto), Azerbejdžan, Kirgizija, Ukrajina (po 38 odsto) i Rusija (34 odsto). Najniža učestalost davanja mita zabeležena je u EU: najviša je u Rumuniji (29 odsto), najniža — u Velikoj Britaniji (0 odsto).