„Živeo sam jedno vreme u Rusiji, pa sam imao prilike da vidim šta smo i kako smo tamo radili. U Rusiji ne radimo više samo zato što smo se obrukali — sami smo to sebi učinili, niko nam nije kriv. Dakle, u Kazahstanu još nismo probali da prodamo ništa što je lošeg kvaliteta i zato imamo šansu da popravimo ono što nismo uradili u Rusiji.“
Keserović navodi da je na kazahstanskom tržištu danas „dostupno gotovo sve“, od robe koja se proizvodi u Nemačkoj i Francuskoj do robe iz Kine ili Vijentama, ali da uprkos tome i Srbija ima veliku šansu.
„Ono što mi možemo da plasiramo ovde su svakako poljoprivredni proizvodi, pošto je to nešto što možemo po kvalitetu i kvantitetu da ispoštujemo u dužem vremenskom periodu. Ono što takođe možemo da plasiramo, a što se u Srbiji dosta dobro razvija su proizvodi iz tekstilne industrije. Ali, ono što ja vidim kao osnovnu mogućnost saradnje su zajednička preduzeća.“
Keserović ističe da se bavi migracijama i da nije čovek iz privrede, ali da se posle četiri godine života i rada u kazahstanskoj prestonici Astani prilično upoznao sa situacijom na tamošnjem tržištu.
„Ako izuzmemo državljane bivšeg SSSR-a, ovde svi ostali stranci dolaze na osnovu kvota, što podrazumeva dolazak radne snage sa višom stručnom spremom. Tu se Srbija nalazi čak na sedmom mestu. Ovde ima oko 1.400 naših stručnih kadrova. To već dovoljno govori da je ova zemlja izuzetno otvorena za saradnju sa nama i da oni imaju jedan pozitivan stav o tome da iz naše zemlje dolazi nešto kvalitetno.“
Kazahstan je deveta po veličini država u svetu i, kako navodi sagovornik Sputnjika, izuzetno je bogata prirodnim resursima, naročito naftom i gasom.
„Iako se govori da je Kazahstan u krizi zato što je cena nafte pala, ta zemlja ima sve što sadrži Mendeljejeva tablica elemenata. Dakle, Kazahstanci se u ovom trenutku samo preispituju koliki je njihov budžet i u kojoj meri oni zapravo mogu da rade. Ne bi trebalo zaboraviti da je Kazahstan u ovom trenutku nestalni član Saveta bezbednosti. Dakle, to je zemlja koja nam može biti korisna i u drugim vidovima saradnje… Ako govorimo o tome šta mi možemo da ponudimo, opet se vraćamo na poljoprivredu, jer mi imamo sadnog materijala koji oni ovde nemaju. Ta zemlja i dalje ne iskorišćava 30 odsto svoje teritorije. Stepa, gde se nalazi i glavni grad Astana, poljoprivredno je zemljište. Dakle, sve srpske firme koje se bave proizvodnjom semena ovde bi mogle da plasiraju svoje proizvode. Druga mogućnost, koja je takođe vezana za poljoprivredu, jeste sve što je vezano za jabuke, a to se u ovom slučaju odnosi na jug te zemlje.“
Kazahstan, objašnjava Keserović, ima faktički dve klimatske oblasti. Jedna je ona gde se nalazi prestonica Astana i to je, kako navodi, neka vrsta južnog Sibira. Druga je ona koja se nalazi na jugu zemlje i to je „klasična Centralna Azija, gde je klima nešto toplija nego što je u Srbiji“.
„Ta zemlja je po svojoj teritoriji gotovo ista kao Indija. Reč je o ogromnoj teritoriji, na kojoj živi svega 17 miliona stanovnika, ali još uvek nema svu infrastrukturu koja joj je potrebna i to je nešto na čemu će se tek raditi.“
Keserović navodi da Kazahstan ima strateški dokument za razvoj zemlje, koji se zove se „Kazahstan od 2020. do 2050. godine“, i predviđa kako će se zemlja razvijati do 2050. godine i na koji način će ući među 30 najbogatijih država sveta. On ističe i da postoji mogućnost saradnje na regionalnom nivou.
„U okviru tog dokumenta oni su postavili 10 osnovnih izazova sa kojima ta zemlja mora da se suoči i na koje treba da odgovori. Na osnovu tog dokumenta napravili su program razvoja svake oblasti ponaosob u narednih pet godina. Dalje, napravili su i nešto što se zove ’100 koraka‘, a što mora da se ispuni sada, kako bi ostvarili svoje planove. Ovde, inače, ima 16 oblasti, koje su ogromne. Dovoljno je da kažem da Aktobe oblast, koja se nalazi nešto bliže Kaspiji, a koja je jako bogata resursima, ima svega 600.000 stanovnika, a teritorija je veća nego Francuska. Dakle, mogućnost saradnje postoji i na tom regionalnom nivou… Inače, to su dokumenti na osnovu kojih ta zemlja funkcioniše. Ti dokumenti podrazumevaju i budžet, a za taj budžet može da se konkuriše kroz razne vrste tendera. Ne treba misliti da oni ne bi bili spremni da ulažu u našu zemlju, ali osnova je zajedničko preduzeće, koje bi trebalo otvoriti u Srbiji i u Kazahstanu. Sve je to neka vrsta preduslova za dalju saradnju u bilo kojoj oblasti. Osnova je da se upoznaju, da steknu neko poverenje, pa tek onda može da se radi. Mislim da su mogućnosti jako velike, ali je samo pitanje koliko mi sve to razumemo, koliko poznajemo sve to što sam sad rekao.“
Jedan od 10 izazova, dodaje Keserović, jeste ono o čemu se u celom svetu govori — bezbednost hrane, i u tom smislu su Kazahstanci bili zainteresovani za saradnju sa Srbijom.
„Jedan od 10 izazova je bezbednost rane, odnosno na koji način obezbediti neophodnu količinu hrane… Oni su, recimo, bili zainteresovani, za saradnju sa našim PKB-om. Hteli su da vide sistem kako, recimo, Beograd rešava pitanje sigurnosti hrane, jer su oni tek izgradili ovaj grad — Astanu. Astana ima veliki budžet, a iduće godine održava se ’Ekspo 2017‘, što je za naše privrednike mogućnost za promociju i saradnju. Dakle, Kazahstanci su veoma spremni za saradnju — sve može, samo je pitanje koliko se profesionalno nastupa sa naše strane. Pitanje je koliko dugo kvalitet može da prati kvantitet. Ipak, ne bi trebalo misliti da može sve da se proda, jer kao što sam rekao, ovde je već sve dostupno.“
Letos je pala i poslednja barijera za bescarinski izvoz vozila kompanije „Fijat“ na tržište Evroazijske unije. Kazahstan, koji je kočio uvoz, sada je obećao da će podržati posao, jer je ocenjeno da nismo direktna konkurencija. Keserović, međutim, ističe da su šanse „Fijata“ na kazahstanskom tržištu gotovo nikakve.
„Budimo realni — ovde se sklapa ’škoda‘ i to je faktički domaći proizvod. U Rusiji se sklapa ’ševrolet‘, to je takođe domaći proizvod. Da li mi možemo da pravimo konkurenciju ’Škodi‘ i ’Ševroletu‘? Takođe, trebalo bi imati u vidu da ’Škoda‘ ima modele slične ’Fijatovim‘, odnosno u tom rangu cena od 9 do 10 hiljada evra, a oni je ovde prodaju i za 8.000, kao i da je u ovom delu Kazahstana temperatura trenutno minus 20 stepeni. S obzirom na klimatske uslove, ovde objektivno jedino može da prođe 4 puta 4 vozilo (terenac).“
Keserović ističe da su srpski građevinari na dobrom glasu u Kazahstanu i da u toj oblasti srpske firme imaju veliku šansu.
„Tu imamo izuzetno dobru poziciju. Ja sam imao priliku da upoznam naše arhitekte koji rade za američke i engleske kuće. Naših ima jako mnogo, učimo ruski jezik jako brzo, čak iako ga po dolasku uopšte ne znamo. Inače, ono što je takođe interesantno jeste to da će od 1. januara iduće godine ovde i engleski da bude zvaničan jezik. Što se građevine tiče, tu su im potrebne kako firme, tako i tehnika. Tačnije, potrebno im je sve, jer prave Novi put svile, koji će ići i kroz Kazahstan, a koji Kina finansira. U toku su i veliki infrastrukturni radovi, koji se izvode u okviru pomenutog programa ’100 koraka‘. Dakle, u građevini su mogućnosti dosta velike.“
Keserović ističe da se na kazahstanskom tržištu ne može individualno nastupati, a da je to nešto što se često zaboravlja.
„Sastanak sa premijerom i predsednikom otvara vrata, ali dalja saradnja mora da bude kroz institucije, jer oni to tako razumeju. Kazahstanci saradnju shvataju kroz državu. Dakle, samostalni nastup je moguć, ali je dosta teže. Neophodno je da se udruženo, profesionalno nastupa i da postoji kontinuitet u kvalitetu. Ovde je naša Ambasada izuzetno mala, ima samo dvojicu diplomata, pa se ne može očekivati od njih da ’pokriju‘ celu zemlju, koja je ogromna i koja ima 16 oblasti. Otvaranje Privredne komore je zapravo ključ rešenja. To rade Francuzi, Nemci, Mađari. Mađari su čak osnovali zajednički investicioni fond, uglavnom u poljoprivredi, i pokušavaju da rade, a ne verujem da su Mađari razvijeniji od nas ni u poljoprivedi, ni u bilo kojem drugom privrednom aspektu. Bugari se takođe trude da budu maksimalno prisutni. Ja samo govorim o zemljama sa kojima možemo da se poredimo i koje bismo mogli da pobedimo i kvalitetom i prisustvom“, zaključio je Keserović.
