Premijer Srbije Aleksandar Vučić predvodi državno-privrednu delegaciju u dvodnevnoj poseti Kazahstanu, u čijem fokusu će biti ekonomske teme. U prestonici Astani biće održan i biznis forum na kome će učestvovati predstavnici 57 srpskih i oko 200 kazahstanskih kompanija.
Čemu Srbija može da se nada, s obzirom na izuzetno skromnu robnu razmenu sa Kazahstanom, koja je, moglo bi se reći, simbolična. Vrednost prošlogodišnje ukupne razmene dobacila je do 166,6 miliona dolara, uz naš izvoz od samo 24,4 miliona, kaže za Sputnjik direktor sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Đurđević. Ukupna razmena u 2015. zabeležila je pad od 22,5 odsto u odnosu na 2014.
Ni ove godine nije bilo ništa bolje. U prvih pola godine vredela je 23,6 miliona dolara, a naš izvoz 9,3 miliona. Više nego simbolično, pogotovo s obzirom na to da je u pitanju zemlja koja je zahvaljujući nafti i gasu prošle godine ostvarila BDP od 173 milijarde dolara, čiji je prihod po stanovniku 10.508 dolara.
Kazahstan je 2000. godine postao prva bivša sovjetska republika koja je otplatila svoj dug MMF-u, sedam godina pre planiranog roka.
Na pitanje šta Srbija može da ponudi Kazahstanu, zemlji koje je u jednoj od proteklih godina imala i dvocifren rast BDP-a, Đurđević kaže da su analize pokazale da mogućnost za saradnju postoji u građevinskoj operativi, mašinogradnji, energetskoj i hemijskoj industriji, pre svega.
Ima je i u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Tako je, dodao je on, i koncipirana naša delegacija, da ona bude sastavljena od predstavnika tih oblasti. Predstavnici 57 naših firmi koje učestvuju na forumu su iz tih oblasti, plus iz farmaceutskog i sektora medicinske opreme i transportno-saobraćajnih rešenja.
„Mnoga su očekivanja od ove posete Kazahstanu samim tim jer je to državno-privredna delegacija. Kad su sastanci na najvišem nivou premijera i predsednika, onda se ta prilika može iskoristiti i za konkretno sklapanje poslova. Nadamo se da ćemo iz ove posete uspeti da dobijemo određen broj privrednih ugovora koji će uticati i na smanjenje trgovinskog deficita“, kaže Đurđević.
Tog je mišljenja i kazahstanski politikolog Eduard Poletajev. I on konstatuje da je robna razmena između Srbije i Kazahstana trenutno na niskom nivou, ali smatra da će nedavno formiran kazahstansko-srpski poslovni savet doprineti njenom povećanju. Postoje, kaže on, ozbiljni planovi za proširenje ekonomske saradnje, i zato možemo očekivati konkretne projekte.
Ukazujući na moguće pravce, on je podsetio da su kazahstansko-srpski odnosi uspostavljeni pre 20 godina, u stvari nastavak onih u vreme SSSR-a i SFRJ, pre svega u sferi građevinarstva. On je napomenuo da je u izgradnji prvog kazahstanskog metroa, u gradu Alma Ata, učestvovala i srpska firma.
„Stoga, mislim da je građevinarstvo i dalje prioritetan pravac saradnje Beograda i Astane. Osim toga, smatram da i turizam ima velike perspektive jer Kazahstanci već znaju da je Srbija sinonim za kvalitetan i jeftin odmor. Treći pravac saradnje su eventualna ulaganja kazahstanskih biznismena u srpsku privredu, jer sa jedne strane kazahstanski privrednici se ne boje eventualnih rizika, a sa druge strane veoma cene što Srbija ima dobre odnose i sa EU i sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom“, istakao je Poletajev za Sputnjik.
On smatra da je neophodna valjana prezentacija srpskih projekata u Kazahstanu i da je poslovni forum dobra prilika za to.
„Ne bih rekao da su šanse za izvoz srpskih proizvoda u Kazahstan veće nego u Rusiju, ipak, rusko tržište je mnogo veće. Ali Kazahstan može da bude interesantan srpskim proizvođačima pre svega kao deo evroazijskog tržišta, ali i kao regionalni čvor za distribuciju srpskih proizvoda u zemlje Centralne Azije. Stoga, srpsko-kazahstanski odnosi imaju veoma ozbiljne perspektive“, zaključio je kazahstanski politikolog.
Na pitanje o mogućnostima izvoza Fijata, s obzirom na načelni dogovor o tome, Đurđević je podsetio da sve zemlje Evroazijske unije treba da daju saglasnost na bescarinski uvoz Fijata. „Pored Rusije, Belorusije i Kazahstana, tu saglasnost treba da daju Jermenija i Kirgizija. Na tome sada treba da se radi. Mi se nadamo da ćemo u toku ove posete tu saglasnost od Kazahstana dobiti“, rekao je predstavnik PKS.
On je, međutim, napomenuo da se tu postavlja i pitanje reciprociteta, da li ćemo mi samim sporazumom o bescarinskom izvozu biti u situaciji da bescarinski uvozimo vozila sa tržišta Evroazijske unije. Dakle, Kazahstan je jedna od zemalja čija je saglasnost potrebna da bi taj izvoz krenuo, konstatovao je Đurđević.
On je posebno ukazao na naš veliki minus u razmeni sa Kazahstanom koji je posledica našeg uvoza energenata.
„Nama je važno što imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom, ali treba da izdejstvujemo i zonu slobodne trgovine. Tokom poslednje posete predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva Srbiji ta inicijativa je podržana, kako bi se pomoću tog instrumenta naš disbalans smanjio, a naš izvoz povećao“, zaključio je Đurđević.
