Kremlj je odluku Rusije da ne učestvuje u Rimskom statutu MKS objasnio nacionalnim interesima.
„To je pozicija koju je zauzela zemlja rukovodeći se isključivo nacionalnim interesima“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, dodavši da je izjednačavanje prisajedinjenja Krima Rusiji sa oružanim sukobom između Rusije i Ukrajine u suprotnosti sa realnošću.
„Takva formulacija je u suprotnosti sa realnošću što se tiče naše pozicije, a što je još važnije sa pozicije za koju su se izjasnili građani Krima na referendumu, kada su donosili odluku o ulasku u sastav Rusije“, istakao je Peskov.
Što se tiče Donbasa, on je ponovio da je to građanski rat u Ukrajini i da je to unutrašnji ukrajinski sukob. Peskov je povlačenje Moskve iz Sporazuma MKS nazvao formalnošću, pošto „dejure Rusija nije bila pod nadležnošću tog suda“.
„Vi znate da je dokument bio potpisan, ali nije ratifikovan“, dodao je.
U preliminarnom izveštaju tužiteljke, objavljenom na sajtu MKS, navodi se da je sukob počeo „najkasnije 26. februara 2016. godine“, kada je Rusija angažovala vojsku „kako bi preuzela kontrolu nad delovima teritorije Ukrajine bez saglasnosti Vlade Ukrajine“.
U dokumentu se navodi i da je Rusija „preuzela Krim bez ijednog ispaljenog metka“, a da su ruski vojnici učestvovali u „uspostavljanju kontrole nad teritorijom, uključujući i ukrajinske vojne baze i vladina zdanja“. Fatu Bensuda je takođe navela da istražitelji suda aktivno pokušavaju da saznaju da li Rusija kontroliše oružane grupacije na jugoistoku Ukrajine.
Ako se dobije potvrdan odgovor na to pitanje, događaji u tom delu Ukrajine će biti priznati kao oružani konflikt uz učešće Rusije. Ruski eksperti smatraju da je ukaz predsednika Putina samo reakcija Moskve na kontroverzan izveštaj o Krimu i situaciji u Ukrajini.
„Ništa novo se nije desilo. Rusija je potpisala statut pre 16 godina, ali još uvek ga nije ratifikovala. Stoga, u pravnom smislu status Međunarodnog krivičnog suda za Rusiju se nije promenio. Ukaz ruskog predsednika je zapravo samo reakcija Moskve na veoma kontroverzan izveštaj o Krimu i situaciji u Ukrajini, koji je objavio Međunarodni krivični sud“, kaže za Sputnjik donjecki politikolog i direktor Centra za evroazijske studije Vladimir Kornilov.
On ističe da su strani mediji izveštaj tužiteljke namerno prikazali kao odluku „Haškog tribunala o zločinima Rusije“, iako se radi o preliminarnoj istrazi i preliminarnom izveštaju.
„Jasno je da će zapadne zemlje i Ukrajina protumačiti odluku Rusije kao pokušaj da ’izbegne odgovornost‘ za ono što se dešava u Ukrajini, ali trebalo bi imati u vidu da ni Ukrajina nije ratifikovala Rimski statut, jer, kako su to nedavno objasnili zvaničnici u Kijevu, to bi moglo da naškodi ukrajinskim vojnicima“, dodaje Kornilov.
Na taj način, ističe ekspert, Ukrajina je indirektno priznala da su njeni vojnici počinili zločine na Donbasu.
„Uzgred, iako sada svi govore o delu izveštaja koji je posvećen Krimu, izveštaj MKS je uglavnom posvećen sukobu u Donbasu i u njemu na nekoliko mesta piše da tužilac ima informacije da su u jugoistočnom delu Ukrajine ratne zločine počinile obe strane konflikta. Zato Ukrajina sada može da se buni, ali bi trebalo, za primer, da prva da ratifikuje Rimski statut“, zaključio je Kornilov.
