„Prihvaćen je predlog Ministarstva pravde Rusije, usaglašen sa Ministarstvom inostranih poslova Rusije i drugim zainteresovanim federalnim organima izvršne vlasti, sa Oružanim snagama Rusije i Istražnim komitet Rusije, da se generalnom sekretaru UN pošalje obaveštenje o nameri Rusije da ne učestvuje u Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda“, navodi se u saopštenju Kremlja.
Dokument je stupio na snagu na dan njegovog potpisivanja. Navedeno je da je Putin naložio Ministarstvu inostranih poslova Rusije da o njegovoj odluci upozna generalnog sekretara UN.
Šta je Rimski statut
Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda je međunarodni ugovor kojim je stvoren Međunarodni krivični sud (MKS).
Statut određuje jurisdikciju, strukturu i funkcije suda i određuje da će stupiti na snagu 60 dana pošto ga ratifikuje 60 zemalja.
Potpisivanje je otpočelo 17. jula 1998. godine, a Statut je stupio na snagu 1. jula 2002. godine, pošto je šezdeseti instrument ratifikacije dostavljen generalnom sekretaru UN 11. aprila 2002. godine, kada je to simultano učinilo 10 zemalja.
Original je napisan na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
Svaki počinilac krivičnog dela iz nadležnosti tog suda podložan je krivičnom gonjenju od strane tog suda posle tog datuma. Zaključno sa novembrom 2006. godine 104 države su ratifikovale Statut.
Pošto je ugovor ustanovio međunarodni sud, naziva se statutom (što je drugačije značenje od onoga koje statut ima u anglosaksonskom pravu).
Statut sudu stavlja u nadležnost tri krivična dela: genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Član 6 Statuta daje definiciju genocida, spisak zločina protiv čovečnosti nalazi se u Članu 7, a detaljan spisak ratnih zločina u Članu 8 Statut predviđa da će sud biti nadležan i za zločine protiv mira, ali tek pošto definicija agresije bude usvojena i naknadno dodata Statutu.
Narodna republika Kina, Irak, Izrael, Libija, Katar, SAD i Jemen glasale su protiv Rimskog statuta 1998. godine. Izrael, SAD i Jemen potpisali su Statut na kraju 2000. godine.
Administracija Džordža Buša obavestila je Ujedinjene nacije da SAD neće sebe smatrati članicom suda i da ne smatraju da imaju pravne obaveze zbog svog potpisa, što se uobičajeno tumači kao povlačenje potpisa od strane SAD, iako to izričito nije rečeno. Zvaničan razlog SAD za takav postupak je „strah od ispolitizovanih postupaka kojima bi mogli biti izloženi njihovi vojnici“.
