Stručnjak za rusko-američke odnose Viktor Olevič za Sputnjik kaže da je u istoriji rusko-američkih odnosa bilo takvih primera, počev od Bila Klintona i Borisa Jeljcina, koji su bili u dobrim odnosima što je stvaralo atmosferu „otopljavanja“, međutim kasnije se ispostavilo da dve zemlje imaju različite interese i stavove kada je reč o geopolitici, ekonomiji i drugim pitanjima.
„Setimo se 1999. godine, kada su Amerikanci počeli da bombarduju Jugoslaviju. Rusija se tada brecnula, iako je to bilo još u Jeljcinova doba. Džordž Buš Mlađi je na početku mandata rekao da je zašao u Putinovu dušu i da je zadovoljan time što je video. Ali nekoliko godina kasnije SAD su oštro kritikovale Moskvu posle napada Gruzije na Južnu Osetiju“, ističe on.
Što se tiče Trampa i Putina, objašnjava Olevič, između predsednika očigledno postoji uzajamna iskrena želja za poboljšanjem bilateralnih odnosa. Kako kaže, i Putin i Tramp smatraju da je to neophodno uraditi što pre, međutim za to ipak postoji veliki broj prepreka.
„Kao prvo, Tramp bi mogao da se nađe u raljama Republikanske stranke, čiji je član, jer stranačko rukovodstvo želi da ključne funkcije u SAD dobiju oni koji podražavaju stav vojne elite, a ne Donalda Trampa. Mnogo toga zavisi od njegovog budućeg tima, jer čak i ako Tramp zaista želi da poboljša odnose sa Moskvom, to ne mora da znači da će svi budući ministri deliti njegovo mišljenje“, dodaje Olevič.
Sagovornik Sputnjika je naveo i primer dogovora koji su pre nekoliko meseci postigli šefovi diplomatija Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Džon Keri, čiji je cilj bio korak ka rešavanju sirijske krize, međutim samo nekoliko dana kasnije, zahvaljujući „naporima“ Pentagona i američkih tajnih službi, taj sporazum je propao, a Amerika je napala sirijsku vojsku.
Podsećamo, Putin i Tramp su sinoć razgovarali telefonom, a novoizabrani američki predsednik se tom prilikom založio za jačanje međudržavnih odnosa, kao i bližu saradnju po mnogim međunarodnim pitanjima.
Svetski mediji su taj telefonski razgovor, koji je imao pomirljivi karakter, ocenili kao dokaz da je Rusija konačno izašla iz senke i zauzela vodeće mesto u međunarodnoj političkoj areni.
