Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg sa nestrpljenjem iščekuje što skoriji susret sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, kako bi razgovarali o predstojećim koracima.
Zvuči kao fraza svojstvena uobičajeno birokratski sročenim saopštenjima, ali ovoga puta odražava suštinu. Šta će biti Trampovi „predstojeći koraci“ kad je reč o NATO-u, jedna je od dilema koja zaokuplja pažnju ukupne javnosti, s obzirom na to šta je na tu temu govorio u predizbornoj kampanji. A rekao je da je NATO prevaziđena organizacija i da joj preti raspad.
Uz konstataciju, više puta ponovljenu, da druge članice ne ispunjavaju finansijske obaveze prema NATO-u, kao što to čine SAD, Tramp je najavio da će dug morati da plate ili da napuste savez. „Ukoliko to dovede do raspada NATO-a, neka tako i bude“, poručio je u kampanji.
Na ocene iz sopstvenih, republikanskih redova, da je NATO neophodan zbog pretnje terorizmom uzvratio je konstatacijom da je Alijansa formirana da bude protivteža Sovjetskom Savezu, koji više ni ne postoji, dok o terorizmu nije ni bilo reči. Usred priča o ojačavanju NATO-snaga za brzo delovanje radi zaštite baltičkih država od navodne mogućnosti konfrontacije sa Rusijom, bio je još konkretniji. Bilo bi moguće, rekao je, da SAD pod njegovim vođstvom ne krenu u odbranu nekih zemalja-članica NATO-a ako bi ih Rusija napala. O tome bi, objasnio je, odlučio na osnovu toga da li su te zemlje ispunile svoje obaveze prema SAD.
Kad Stoltenberg edukuje Trampa
Posle ubedljive pobede — koja je poraz ne samo Hilari Klinton, već kompletnog američkog establišmenta koji je u zemlji godinama proizvodio nezadovoljnike, a u svetu konfrontacije i ratove — ne čudi brzo oglašavanje šefa NATO-a.
Izrazio je očekivanje da će Tramp ostati posvećen odbrani Evrope, ne propustivši da edukuje novopečenog političara da je Alijansa koju predvode SAD potrebna da zaštiti Ameriku, jednako kao Evropu. Podsetio je i na „američku posvećenost NATO savezu i kolektivnoj odbrani Evrope koja je veoma snažna već skoro 70 godina“. U vazduhu je ostalo da visi neizgovoreno pitanje — pa ko bi mogao da se drzne da raskine tu dugovečnu vezu. Uostalom, ugovori sa NATO-om predviđaju da svaka zemlja-članica treba da pomogne drugoj ukoliko je napadnuta.
Dakle, nije sve u parama, ima nešto i u ljubavi, ali ponajviše u interesima. To je politika. Zato Trampove izjave o obavezama SAD prema NATO-u pre treba gledati kao deo njegovog preispitivanja globalne uloge SAD. Otuda i zabrinutost nemačke ministarke odbrane Ursule van der Lejen, koja pita da li Trampova pobeda znači početak kraja novog svetskog poretka.
Pogotovo s obzirom na obećanja o normalizaciji odnosa sa Rusijom i izgradnju dobrog ličnog odnosa sa njenim predsednikom Vladimirom Putinom.
NATO daleko od stečaja
Zbog svega toga bi šef NATO-a što pre da vidi Trampa. Ne zbog prevelike ljubavi prema istom, nego zbog manjka Trampove ljubavi prema firmi zbog koje su SAD na trošku. Ali Tramp danas nije biznismen, već predsednik SAD, a NATO nije obična firma u koju je lako uvesti stečaj, a dužnike likvidirati. Da je kampanja prošlost, pokazao je retorikom već prilikom prvog obraćanja u ulozi predsednika i dalje najmoćnije zemlje sveta, u kojoj je vojna industrija najveći poslodavac.
„Naravno da Trampovi savetnici znaju za strah američkih saveznika i nateraće ga da pre svega umiri sve saveznike, da bi mogli da se osećaju bezbednim. Ne, Sjedinjene Države neće izaći iz NATO-a i neće svoje preostale trupe povući iz Evrope“, konstatovao je Roland Frojdenštajn iz briselskog Martens centra pre nekoliko dana, spekulišući na temu šta bi Trampova pobeda mogla da znači za NATO.
Dakle, države koje duguju NATO-u mogle bi da računaju s tim da bi makar deo neizmirenih obaveza morale da podmire. Evropska unija je tako od 1998. godine u apsolutnim brojkama zadržala isti doprinos NATO-u, ali je u relativnom iznosu pala sa gotovo polovine svojih doprinosa NATO-budžetu na manje od trećine. Budžet NATO-a konstantno pada, kao što su i troškovi američke imperije od 2008, kada je došlo do svetske ekonomske krize, konstantno veći od prihoda. Zna to Tramp, ali zna i da to nije dovoljan razlog za uvođenje stečaja u Severnoatlantsku alijansu.
