Donald Tramp je inicijalno imao više šansi da pobedi u predsedničkoj trci, više nego što su to hteli da prihvate analitičari, smatra Aleksej Puškov, član Saveta federacije.
U SAD je došlo do drastičnog jaza između velikog broja građana i političke elite, rekao je za Sputnjik Puškov.
„Tramp je pobedio upravo zbog ovog jaza. Hilari Klinton nije bila ta politička figura koja bi mogla da mu parira, već je naprotiv bila personifikacija tog jaza kao oličenje interesa Vol strita, finansijskih krugova i vašingtonske birokratije. Ona je postala otelotvorenje američkog vladinog establišmenta, protiv kojeg je, kako su pokazali izbori, najveći broj Amerikanaca. U datom slučaju, poraz je pretrpeo čitav vladajući sistem SAD. Trampova pobeda pokazuje da se nezadovoljna Amerika koja je do sada ćutala, ipak probudila.“
Posle predsedničkih izbora spoljna politika SAD će doživeti pozitivne promene, smatra Puškov, a moguće je obnavljanje rusko-američkih odnosa.
„Što se tiče spoljne politike SAD za ostatak sveta, Hilari bi bila najlošija politička opcija. Tramp je do sada izjavio nekoliko puta da je protiv intervencija, ali istovremeno da je za zajedničku borbu sa Rusijom protiv DAEŠ-a. On takođe smatra da sa Putinom, predsednikom Rusije, ne bi trebalo ulaziti u konflikt, nego raditi na nalaženju zajedničkog jezika. On je, generalno gledano, realističan političar, njega podržava ’misleći‘ deo Republikanske partije, politički realisti naslednici Kisindžerove škole“, smatra Puškov.
Dmitrij Drobnicki, jedan je od retkih ruskih politikologa koji je pre godinu dana najavljivao Trampovu pobedu.
„Rusko-američki odnosi su bili u katastrofalnom stanju ne zato što Amerikanci ne vole Ruse ili obrnuto, i ne zato što ne možemo da se dogovorimo. Odnosi su bili loši jer je na čelu SAD bila globalistička elita — ona koja je sada bila iza Klintonove, koja joj je pomagala koristeći kontrolisane medije i činila sve kako bi opstala na vlasti“, smatra Drobnicki.
Drobnicki kaže da je američki narod imao snagu da kaže globalistima „ne“.
„Posle Trampove pobede glavna prepreka za normalizaciju rusko-američkih odnosa je uklonjena. Ostaje samo da vidimo kako će se razvijati bilateralni odnosi jer, iskreno rečeno, ni Rusija nije bila spremna za pobedu antiglobalističkog kandidata na izborima u SAD. Čak 99 odsto analitičara i eksperata, koji su savetovali Kremlj, govorili su da Hilari nema alternativu i da će ona sigurno pobediti“, napominje on.
Drobnicki kaže da je Rusija od početka ’90-ih vodila dijalog isključivo sa američkim globalistima, bilo da je reč o „desnom“ globalisti Bušu ili o levičaru-globalisti Obami.
„Sada na vlast dolaze novi ljudi, i moramo da se naviknemo da razgovaramo sa njima. Bilo bi pogrešno smatrati da je Tramp ’proruski‘ predsednik ili da on preterano voli Rusiju. To nije istina. Tramp je veoma racionalan patriota, realista, i on će pre svega voditi računa o američkim interesima — o američkim, a ne o interesima globalističkih struktura poput Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, NATO-a i tako dalje. I po tome se on razlikuje od Klintonove“, smatra Drobnicki.
Aleksej Martinov, predsednik Instituta za nove zemlje, smatra da je Klintonova bila kandidat koji se zalagao za dalju konfrontaciju i nastavak politike mešanja u unutrašnja pitanja suverenih zemalja.
„Za razliku od nje, Tramp je kandidat koji se zalaže za mir, ali, trebalo bi imati u vidu da će on, bez obzira na retoriku, pre svega voditi računa o interesima SAD, to jest, on će postupati u skladu sa principom ’Amerika je iznad svega‘. Stoga, ne bi trebalo preuveličavati Trampovu ulogu kao mirotvorca, ali mislim da će on barem tokom prve godine mandata ispunjavati ono što je obećao za vreme kampanje — da će uložiti napore u obnavljanje odnosa sa Rusijom, da će konačno zaustaviti antirusku histeriju i ukinuti glupe antiruske sankcije“, objašnjava on.
Drugo je pitanje, dodaje Martinov, kako će američko društvo prihvatiti novog predsednika, jer je sada ono podeljeno kao nikada u istoriji.
„Ovi izbori su pokazali da je američki dvopartijski sistem u velikoj krizi. Elita je pokušala da skrene pažnju javnosti sa ove krize tako što je forsirala priču o ruskoj pretnji, ’Putinovoj ruci‘ i tako dalje, ali nije uspela“, smatra Martinov.
Prvi zamenik predsednika odbora za međunarodne poslove Saveta federacije (Gornji dom ruskog Parlamenta) Vladimir Džabarov očekuje da će se sada lakše rešavati problemi sa SAD, ali ne isključuje i resetovanje odnosa sa Vašingtonom.
„Bilo bi naivno smatrati da će već sutra doći do poboljšanja odnosa i da ćemo biti ’prijatelji zauvek‘. U svakom slučaju, odnosi neće biti gori nego što su sad. Tramp nikada nije davao antiruske izjave tokom predizborne kampanje, uvek je sa poštovanjem govorio o Putinu. Smatram da su Amerikanci glasali za promene, jer su se umorili od Klintonove i kao prve dame i kao državne sekretarke. Iskreno, mislim da je umesto Trampa bio manje radikalan kandidat, on bi osvojio još više glasova“, zaključuje Džabarov.
