„Čovekov mozak počne da radi na drugačiji način kad se ovakva stvar dogodi, počnete da merite vrednosti, da upoređujete, ali shvatite da je jedna pesnička i delimično muzička gromada nestala i da će nastati velika praznina zato što je on trajao toliko dugo. Mali je broj ljudi u književnosti i muzici koji je toliko trajao bez padova, a kada ih je bilo, a mi ih nismo primetili, on je bio prvi koji je rekao — ovo nije dobro. Ili bi sumnjao u to što je uradio. U trenucima suverenog vladanja onim što radi, govorio mi je kako ne shvata zašto toliko ljudi voli to što radi. Takve rečenice u stihovima i van njih su njegova suština. Zato je Koen tako veličanstven“, kaže Bajac.
On dodaje da je prevodilac verovatno najdubiozniji čitalac koji učestvuje u nečijem potpuno intimnom doživljaju, posebno ako za njega vezuje i umetničke emocije. Ja sam imao i drugačije emocije prema Koenu, pa se plašim da nisam objektivan, ali on je autor koji sebe nikada nije mistifikovao, čemu je i mene naučio, kaže Bajac.
„U te mlade dane kad smo se upoznali bio sam dovoljno pametan da prihvatim ono što zna neko pametniji. Kada se ponašate u skladu s tim, ostajete normalan, skroman čovek. On je to bio celog života. U poslednjem intervjuu novinaru ’Njujorkera‘, koji ga je posetio kod kuće nekoliko nedelja pred smrt, prepoznao sam rečenice kojima sebe demistifikuje. Prekida intervju pitanjem: ’Hoćete li možda jabuku, da nešto popijete, imam nešto da vam ponudim da pojedete‘, on je zaista nestvarno biće. I kada bi želeo da ga mistifikujem, ne mogu da ga mistifikujem“, kaže Bajac za Sputnjik.
Leonard Koen preminuo je sinoć u 82. godini.
Tokom karijere objavio je 14. albuma i dobio je oko 40 nagrada, što za poeziju što za muziku.
U Rokenrol kuću slavnih primljen je 2008, a Gremi za životno delo dobio je 2010. godine.