Sve te globalne promene, kako su objasnili, uslovljavaju prirodne katastrofe, koje zahvataju sve oblasti Zemlje, kao što su oluje, poplave, požari, poremećaji, koji utiču na zdravlje ljudi kroz hranu i vodu, kao i na pojavu raznih novih bolesti, „komaraca tigrova“, odumiranje flore i faune…
Tim povodom prošle godine u Francuskoj 190 država je potpisalo Pariski sporazum koji pored ostalog obavezuje države da prate rezultate i preporuke nauke, da redukuju emisiju gasova, pojačaju mere za očuvanje ekosistema kako bi se dosegao dugoročni cilj zadržavanja porasta globalne temperature ispod 2 stepena Celzijusova, pri ciljanom porastu od 1.5 stepeni Celzijusovih.
U proteklih godinu dana, Pariski sporazum ratifikovalo je svega 55 država, među kojima nije Srbija.
Predsednik Komiteta Med COP22 i naučnik Žil Berhol je istakao da čovečanstvo u ovom trenutku snosi odgovornost i za klimu koja će biti za 30 godina, ukazujući da naučne prognoze predviđaju dalje radikalne promene za koje globalno društvo mora da preuzme odgovornost i pokuša da ih predupredi.
Berhol smatra da i pored jakih inicijativa za suočavanje sa klimatskim promenama političari nastavljaju da ignorišu preporuke eksperata koji upozoravaju na katastrofe.
„Temperatura raste i vidimo da temperaturne promene utiču na pojavu katastrofa koje pogađaju razne delove sveta, utičući direktno na živote ljudi“, naveo je predsednik Komiteta Med COP22, ističući da naučnici zajedno sa medijima moraju zajedno da rade na podizanju svesti celog društva.
Kada je u pitanju područje Mediterana, klimatske promene značajno utiču na Sredozemno more, nedostatak i zagađenje vode i ekosistema, pomorske gubitke, povećanje potrebe za navodnjavanjem, kao i na porast nivoa mora koji ugrožava priobalnu infrastrukturu, ukazao je predsednik Evro-mediteranskog centra Antonio Navara.
Ono što društvo mora da uradi je da se adaptira na promene i da na sve moguće načine utiče na njihovo usporavanje, istakao je Navara.
Koordinator za globalne klimatske promene Edvard Peri rekao je da je prošle godine nauka ukazala da je cela zemljina kugla pogođena klimatskim promenama, ali je upozorio i na štete izazvane ratovima i velikim migracijama stanovništva iz ruralnih u urbane oblasti.
On je upozorio da predviđanja ukazuju da će područje Mediterana u narednim decenijama postajati sve suvlje i toplije, što će biti praćeno „divljim požarima“, nestašicama vode i odumiranjem pojedinih ugroženih vrsta biljaka, sisara, insekata…
„Mi svi moramo da krenemo u akciju i to sada. Akcije moraju da budu usmerene na promene u ponašanju zajednice, kako bi se predupredile sve štetne posledice koje prete ekosistemu“, zaključio je Peri, ocenjujući da bi stvarna i konkretna primena Pariskog sporazuma bila veliki korak u tom pravcu.
