Detalji ugovora nisu saopšteni javnosti, ali je rečeno da njegova ukupna vrednost iznosi 21 milion evra.
Borisov je dodao da se vode pregovori sa ruskim proizvođačem i o predaji licence bugarskim remontnim zavodima.
U oktobru 2015. godine Bugarska i Poljska su potpisale međuvladine ugovore, prema čijim odredbama bi trebalo do dođe do logističke podrške, odnosno do kraja godine trebalo je da bude remontovano šest motora. Sledeći korak trebalo je da bude potpuno novo opremanje aviona.
Kako su saopštili mediji, Sofija je svojevremeno odlučila da remontuje svoje avione tipa MiG-29 u Poljskoj, a najpre zbog želje da ne zavise od ruske strane, kao i zbog cene. Tada je bio uzet u obzir i zahtev NATO-a svim članicama bloka da se uzdržavaju od vojne saradnje sa Rusijom, zbog krize u Ukrajini. U dugoročnoj perspektivi, bila je planirana modernizacija aviona u poljskom avionskom zavodu „Bidgošče“.
Trebalo bi takođe reći i da su gorepomenute odluke bile donesene bez dozvole ruskog proizvođača aviona, stoga za kvalitet remonta niko ne bi mogao da garantuje.
Sputnjik se obratio naučnom saradniku Ruskog instituta strateških istraživanja Nikolaju Podčasovu sa pitanjem kako to da je odjednom Vlada Bugarske promenila stav i vratila se saradnji sa ruskim proizvođačem:
„Koliko je meni poznato, Poljska nema licencu za remontovanje ruskih motora i odluka bugarskog ministra o remontu u Poljskoj je u startu delovala sporno. S obzirom da nije u skladu sa međunarodnim normama, ta odluka je izazvala skandal. Bugarski ministar je bio primoran da se pravda, pa i da laže u tom smislu, rekavši da su ga zvali iz Rusije i predlagali mito, nakon čega je on odlučio da sarađuje sa Poljacima. Na dodatnom ispitivanju u tužilaštvu, sve je porekao i odustao od optužbi na račun Rusije.“
Ipak, kako je za sada poznato, ugovor sa Poljskom je bio potpisan. Perspektiva produžetka saradnje sa Poljskom, a u kontekstu novog ugovora koji je Bugarska potpisala sa kompanijom „MiG“, malo je verovatna. Pregovori o predaji licence Bugarskoj još nisu završeni, pa je i ishod teško prognozirati. Iz perspektive biznisa, to bi bezuslovno označilo gubitak prihoda za poljska preduzeća. Ipak, ti bi gubici bili znatno manji od onih koje bi poljska preduzeća trebalo da isplate ruskoj strani ako bi se taj spor rešavao sudskim putem, smatra Nikolaj Podčasov.
