Ruski eksperti zamisao Kišnjeva i Kijeva nazivaju apsurdnim i ističu da je to apsolutno nerealan scenario, jer Ukrajina i Moldavija mogu o tome da se dogovaraju koliko im je god volja, ali odluku o povlačenju vojske mogu doneti samo Rusija i Pridnjestrovlje.
Moskva po tom pitanju ima jasan stav i za sad ne planira povlačenje svoje vojske, a priče na tu temu u ruskoj prestonici doživljavaju kao provokaciju.
Priču o „izbacivanju“ ruskih mirotvoraca pokrenuli su ministri odbrane Ukrajine i Moldavije, Stepan Poltorak i Anatol Šalaru, koji su se dogovorili da Ukrajina obezbedi „zeleni koridor“ za evakuaciju ruske vojske i naoružanja iz Pridnjestrovlja.
Kako je rekao Šalaru, oružje koje se nalazi u vojnim skladištima u Kobasni predstavlja veliku opasnost kako za stanovnike Moldavije, tako i za Ukrajince, pa da će zbog toga do kraja godine biti razrađen plan za odnošenje naoružanja i povlačenje Operativne grupe ruske vojske u Pridnjestrovlju sa te teritorije.
Prema rečima Šalarua, strane su se dogovorile da se vojni eksperti dveju zemalja sastanu kako bi razmotrili vojno-tehnička pitanja, povlačenje konvoja iz Moldavije, mapu kretanja do ulaska u Ukrajinu, kao i dalje maršrute po ukrajinskoj teritoriji. Prema njegovim rečima, strane žele da se ta misija odvija pod okriljem OEBS-a i UN.
„Planiramo da se obratimo međunarodnim organizacijama kako bi one izvršile uticaj na rukovodstvo Rusije i doprinele započinjanju pomenutog procesa evakuacije“, rekao je on.
Međutim, glavni propust dva ministra je taj što nisu pitali ni Rusiju, ni Pridnjestrovlje šta misle o toj „velikoj operaciji“.
Većinu stanovnika Pridnjestrovlja čine Rusi i Ukrajinci, koji su zahtevali izlazak iz Moldavije još pre raspada SSSR-a. Nakon što su moldavske vlasti bezuspešno pokušale 1992. godine silom da reše taj problem, Pridnjestrovlje je od tog trenutka van kontrole Kišinjeva.
Ruski mirotvorci nalaze se na teritoriji te nepriznate moldavske republike još od raspada Sovjetskog Saveza, a osnovni zadaci su joj mirovna misija i obezbeđivanje skladišta sa municijom.
Moldavija je u poslednjih 23 godine više puta potezala priču o povlačenju ruskih mirotvoraca, koji obavljaju svoju misiju u skladu sa Sporazumom o principima mirnog regulisanja moldavsko-pridnjestrovskog konflikta, potpisanog 1992. godine. Dogovoreni broj od 3.200 vojnika smanjen je u međuvremenu na 1.200, a danas je polovina njih angažovana na obezbeđivanju i održavanju vojnih skladišta na teritoriji republike.
U Pridnjestrovlju smatraju da ruska vojska igra ključnu ulogu u mirovnoj operaciji i predstavlja jedinstven primer mirotvorstva, što priznaju i mnogi eksperti u svetu. Oko 94 odsto žitelja te republike se zalaže za očuvanje mirovne misije u regionu u svom sadašnjem obliku, a razlog za to je činjenica da ta oblast živi u miru u poslednje dve decenije.
Predsednik nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike Jevgenij Ševčuk ističe da ruski mirotvorci garantuju mir i stabilnost u Pridnjestrovlju i kategorički se protivi povlačenju ruskih snaga iz regiona.
„To će zaoštriti situaciju i može dovesti do novog krvoprolića“, upozorio je on.
Ruski eksperti smatraju da je prisustvo ruskih mirovnih snaga u Pridnjestrovlju veoma važno. Kao prvo, Rusija ne želi da se u republici ponove događaji iz 1992. godine, a ukoliko bi ruska vojska napustila to područje postoji opasnost da će Moldavija pokušati da reši problem silom. Rusija to ne može da dozvoli, jer tamo živi veliki broj Rusa.
Osim toga, povlačenje ruske vojske iz Pridnjestrovlja išlo bi na ruku NATO-u, koji ima svoje baze u Rumuniji i planira dalje širenje ka ruskim granicama.
Ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da je Rumunija članica Alijanse, a da su Moldavija i Ukrajina faktički partneri NATO-a.
Nema sumnje da je ruski mirovni kontigent „kost u grlu“ zapadnoj Alijansi i da boravak ruskih snaga u Pridnjestrovlju stvara probleme NATO-u u tom regionu, jer Alijansa ne može nesmetano da se širi iz Rumunije ka Moldaviji i Ukrajini.
Osim toga, dokle god je tamo ruska 14. Armija izgledi da će se Moldavija pridružiti NATO-u su veoma mali i gotovo nerealni, jer prema Ustavu Moldavija ima neutralni status i nema pravo da ulazi u vojne saveze sve dok na njenoj teritoriji postoji nerešeni konflikt. Međutim, ta zemlja od 1994. godine sarađuje sa NATO-om u okviru individualnog plana partnerstva.
Sa druge strane, ankete pokazuju da se većina građana Moldavije protivi ulasku te zemlje u NATO.
Međutim, trebalo bi podsetiti i da je moldavski ministar odbrane Anatolij Šalaru još u julu ove godine na samitu NATO-a u Varšavi tražio pomoć od Alijanse da istera ruske snage sa teritorije Pridnjestrovlja.
On je rekao da se „mirovna misija na teritoriji Moldavije nalazi nezakonito i predložio je da se transformiše u „mnogonacionalnu civilnu misiju“.
Moldavski ministar je predložio i da se 2019. godine održe vojne vežbe NATO-a u toj zemlji. Manevri, prema njegovim rečima, treba da postanu platforma za stvaranje regionalnog centra za obuku.
„Moldavija će uložiti sve napore kako bi postala pouzdan partner Alijanse“, zaključio je Šalaru.
Pošto je dobio prećutni pristanak i podršku NATO-a, moldavski ministar je brzo našao partnere u Ukrajini za pravljenje strategije o izbacivanju ruskih mirotvoraca.
Međutim, od njihovih planova slaba vajda. Eksperti zaključuju da se ta smelost Kijeva i Kišnjeva da „komanduju“ tuđoj vojsci na tuđoj teritoriji graniči sa glupošću.
