Ta parada, 1941. godine, održana je u čast 24. godišnjice Oktobarske revolucije, dok je trajala Bitka za Moskvu u Drugom svetskom ratu. Bila je to najkraća parada u istoriji — trajala je svega 25 minuta. U njoj je učestvovalo više od 28.000 vojnika, koji su potom otišli na prvu liniju fronta.
Godišnjicu Oktobarske revolucije Moskva je dočekivala u opsadnom stanju — nacisti su bili na svega 30 kilometara od srca prestonice — Kremlja i pripremali su se da zadaju konačan udarac, evakuacija grada je počela još 16. oktobra, a podizanje raznih utvrđenja na ulicama prestonice pokrenulo je glasine da su Staljin i Politbiro napustili grad.
Hitler je planirao da osvoji Moskvu pre jake zime i da tog 7. novembra organizuje na Crvenom trgu svoju paradu. Čak su vojnicima Vermahta nedaleko od Moskve podelili svečanu, paradnu uniformu, vagone su napunili sanducima najboljeg šampanjca i odštampali pozivnice za proslavu.
Nemci su već bili pripremili i granit od koga su planirali da naprave spomenik Hitleru i postave ga na Crvenom trgu.
Taj granit danas krasi zgradu glavne pošte u Moskvi.
U takvoj atmosferi, sovjetske vlasti su donele odluku da prirede događaj koji će podići borbeni duh vojnika, ali i moral celoj zemlji, i da ujedno svetu pošalju poruku da borbeni duh Rusije nije slomljen, a da se Moskva neće predati.
Svečano zasedanje Mossovjeta, koje se tradicionalno, povodom dana Oktobarske revolucije, održavalo dan uoči parade u Boljšom teatru, te godine je održano na metro stanici Majakovska, jer je Boljšoj već bio miniran.
Na sastanku, Staljin se obratio prisutnima govorom koji je emitovan na radio-stanicama širom zemlje. Glavni razlog za neuspeh u prvom periodu rata naveo je „nedostatak tenkova i delimično avijacije“.
„U tome je tajna privremenih uspeha nemačke vojske“, govorio je sovjetski lider, ističući u završnoj reči da se „poraz nemačke vojske bliži“.
Sovjetske vlasti, već sledećeg jutra, dovukle su na Crveni trg najmoćniju tehniku koju su imali i vojsku, koja je pravo sa parade otišla na front. Na tribinama Lenjinovog mauzoleja stajalo je čitavo sovjetsko rukovodstvo opovrgavajući na taj način glasine da je napustilo grad i sakrilo se negde iza Urala.
Parada je bila zakazana za 10 sati ujutru, ali je u poslednjem momentu njeno održavanje pomereno za dva sata ranije. Jak sneg koji je padao „garantovao“ je da nemački avioni neće bombardovati „na slepo“. Ali, zbog mećave i zato što su u brzini zaboravili da ih obaveste kasnili su snimatelji zvuka. Zbog toga je Staljinov govor na paradi bio snimljen bez zvuka. Kasnije su u Velikom kremaljskom dvorcu napravili dekoraciju koja je podsećala na tribinu mauzoleja, a Staljin je ponovio čitav govor. Da bi bilo autentičnije i da bi mu izlazila para iz usta zbog hladnoće, svi prozori su bili otvoreni. To je bio jedini put da je vožd morao nešto da ponovi dvaput.
„Rat koji vi vodite je oslobodilački je rat pravedni. Neka vas inspirišu u tom ratu likovi naših velikih predaka — Aleksandra Nevskog, Dmitrija Donskog, Kuzme Minjina, Dmitrija Požarskog, Aleksandra Suvorova, Mihaila Kutuzova! Naša je stvar pravedna. Neprijatelj će biti pobeđen“, rekao je tada u svom govoru Vrhovni komandant Josif Staljin.
Nema sumnje da je parada održana 7. novembra 1941. godine bila prava vojna operacija. Nemci i kolaboracionisti su širili glasine da je Moskva već pala, ali je to ubrzo demantovano — Sovjeti su tog dana na mnogim delovima fronta započeli napade skrećući tako pažnju neprijatelja sa glavnog grada.
Za svaki slučaj, sa mnogih frontova su povučeni lovački avioni — oni su stajali na aerodromima spremni da, ako zatreba, polete i unište svaki avion koji bi, eventualno, krenuo ka Moskvi. Pripreme su se održavale u najvećoj tajnosti. I vojska i piloti spremali su se da obezbede paradu ne znajući za šta se spremaju. To je bila tajna čak i za učesnike parade. Njima je bilo rečeno da će u novembru Moskovljanima biti omogućeno da na Krimskom mostu vide smotru vojske koja ide na front. Komandiri su saznali za paradu tek kasno noću 6. novembra, a već u osam ujutru marširali su pored zidina Kremlja.
Događaje u Moskvi su pratili i akreditovani strani novinari. Tog dana u svetu nije bilo važnije novosti — svima je postalo jasno da SSSR nije pobeđen, da vlada nije pobegla, da nemačka operacija „Tajfun“ nije postigla cilj. Bio je to značajan podsticaj antifašističkim pokretima u čitavoj Evropi.
Istog dana, Ruzvelt je okarakterisao odbranu SSSR-a od vitalnog značaja za SAD. Ipak, najjači utisak parada koja je održana ispred nosa neprijatelju ostavila je na obične, sovjetske ljude.
Živih svedoka ovih događaja danas je ostalo malo, ali i danas Rusi s ponosom govore o ovim stranicama svoje istorije.
