Pohod brodova ruske Severne flote prema Sredozemnom moru, kroz Lamanš i Atlantik, izazvao je veliku buku u zapadnim medijima: „Putin“, „Rusija“, „flota“, „eskadrila“, „Admiral Kuznjecov“ su najčešće ponavljane reči u engleskoj štampi od trenutka isplovljavanja ruskih brodova na otvoreno more. Britanska kraljevska flota se spremila da na dostojan način odgovori ruskoj nuklearnoj floti. Odmah im je poslala u susret razarač „Dankan“ i fregatu „Ričmond“, čime je taj posao preuzela od norveških kolega. Treba priznati, nije svejedno kada 125 kilometra od kuće pored tebe plovi nosač aviona pod punom opremom, samo 200 kilometara od sedišta NATO-a u Briselu.
„Tajms“ je rusku grupu brodova nazvao najozbiljnijom demonstracijom ruske snage od vremena Hladnog rata, dok je „Telegraf“ sa žaljenjem konstatovao da Britanija nema nijedan brod koji se može uporediti sa nosačem aviona iz vremena SSSR-a. Neki mediji su „Kuznjecova“ nazvali „starom kantom“, ali treba podsetiti da je jedna druga „kanta“ (stari dobri „Sojuz“) danas jedini način da se kosmonauti pošalju u svemir. Dakle, nije važno koliko je nešto staro, već kako obavlja svoj posao.
Rusku grupu brodova, koja je kroz Gibraltar uplovila u Sredozemno more, čine teški nosač aviona „Admiral Kuznjecov“, teška atomska raketna krstarica „Petar Veliki“, dva velika protivbrodska broda „Severomorsk“ i „Viceadmiral Kulakov“, kao i brodovi za logistiku, tanker „Sergej Osipov“ i remorker-spasilac „Nikolaj Čiker“.
Na „Admiralu Kuznjecovu“ se nalazi 279. posebni brodski lovački avio-puk, koji čine višenamenski MiG-29K/KUB sa širokim arsenalom bombi i raketa. Za zaštitu iz vazduha i nalete po kopnenim ciljevima su zaduženi modernizovani Su-33, a tu su i brodski udarni helikopteri Ka-52K sa protivtenkovskim raketnim kompleksom „Hermes A“ („Klevok A“).
Ovo je prvi tako veliki pohod u sastavu udarne grupe nosača aviona. To je prava „udarna pesnica“ Moskve koja sadrži nosače aviona, protivbrodske, protivvazdušne i protivpodmorničke komponente. Služba za odnose sa javnošću Severne flote Ratne mornarice Rusije je saopštila da je cilj tog pohoda „vojno-pomorsko prisustvo u operativno važnim područjima svetskog okeana“ i borba protiv pretnji, kao što su pirati i međunarodni terorizam.
Iz Sevastopolja je u tom pravcu krenula i najnovija fregata Crnomorske flote „Admiral Grigorovič“, naoružana raketama „kalibar“, dok je Baltijsk 16. oktobra napustio „Admiral Esen“, koji je nedavno ušao u sastav Baltičke flote. On se kreće prema Crnom moru, ali vrlo je moguće da će se i on neko vreme zadržati u Sredozemlju. Tu grupu će uskoro pojačati i veliki tanker Crnomorske flote „Ivan Bubnov“ i remorker „Profesor Nikolaj Muru“. Turski portali navode da je kroz Bosfor prošao i veliki desantni brod „Cezar Kunikov“, koji je isplovio iz Novorosijska. Pretpostavlja se da se kreće prema sirijskoj luci Tartus, navodno naoružan do zuba. Nešto ranije, mali raketni brodovi „Serpuhov“ i „Zeleni Do“ opremljeni sistemima „kalibar NK“ ušli su u sastav stalne operativne grupe u Sredozemnom moru. Tamo se već nalazi oko desetak ratnih brodova i brodova za logistiku tri ruske flote. Tačan broj ruskih brodova u Sredozemlju zna samo ruska vrhovna komanda.
Vrlo je moguće da će rusku flotu u Sredozemnom moru štititi i nekoliko atomskih podmornica koje se nalaze u Atlantiku. Mediji su već saopštili da su se ruskoj grupi brodova pridružile još dve podmornice tipa „Akula“ (projekt 971 „Šuka B“), kao i podmornica klase „Kilo“ (projekt 877). Baza podmornica se nalazi u Murmansku, na severu Rusije. Ako se tome još doda i stalno prisustvo ruske operativne Mediteranske eskadrile, potencijal Ruske ratne mornarice će prevazilaziti snage NATO-a u tom strateški važnom području.
Rusija je počela formiranje Mediteranske eskadrile u martu 2013. godine, kada je u taj region poslat odred brodova Tihookeanske flote. Sada se u sastavu mediteranske grupe na bazi rotacije nalaze i brodovi Severne, Baltičke i Crnomorske flote. Materijalno-tehnička podrška Mediteranske eskadrile se vrši uglavnom u sirijskoj luci Tartusu. U ovom momentu, njen sastav čini 16 brodova i tri brodska helikoptera, a njome komanduje kapetan 1. ranga Pavel Jasdnicki. Glavni zadatak brodova je da sa mora štite ruske vojne objekte u Siriji: avio-bazu Hmejmim u Latakiji i punkt za snabdevanje u Tartusu, kao i da obezbeđuju slobodnu plovidbu ruskim brodovima.
U Sredozemnom moru se već nalazi američka 6. flota sa velikim brodom „Maunt Vitni“, koja po snazi gubi u odnosu na rusku grupu brodova. Američki avioni svakodnevno izvode izviđačke letove iznad ruskih brodova u Sredozemnom moru, prateći njihova kretanja i dejstva. Treba napomenuti da je malo verovatno da će Amerikanci prebaciti neki svoj nosač aviona u to područje, pošto je „Truman“ zauzet bombardovanjem Mosula iz Persijskog okeana, a „Ajzenhauer" i „Vašington“ se nalaze u Atlantskom okeanu u luci Norfolku. Na remontu su „Linkoln“ i „Buš“, dok su ostali u Tihom okeanu, gde prate aktivnosti Kine i ruske Tihookeanske flote.
Da li je Vladimir Putin 2011. godine, kada je naložio da se formira Sredozemna flota, znao kakvu joj ulogu budućnost sprema? U svakom slučaju u njen značaj više niko ne sumnja. Ali zašto Rusija u ovom trenutku gomila tako velike snage u Sredozemnom moru? Možda je ruski predsednik napokon izgubio strpljenje za zapadne partnere, koji uporno koketiraju sa teroristima u Alepu. Uskoro ćemo saznati. U svakom slučaju, sigurno je da bi pokojni ruski car Petar Veliki bio zadovoljan: Rusija je napokon izašla na topla mora.
