Ipak deluje kao da japanski političari „trče pred rudu“, jer u sferi bezbednosti između Japana i Rusije ima još otvorenih pitanja. Pozivajući se na sopstvene izvore, agencija „Kiodo“ je 29. oktobra objavila da Tokio navodno može Moskvi da dâ garancije da se japanski Ugovor o bezbednosti sa SAD neće odnositi na Južno kurilska ostrva, koja će biti predata Japanu, to jest, SAD ne bi mogle na tim teritorijama da raspoređuju svoje vojne objekte.
Agencija „Kiodo“ je uzgred dodala da u tom pogledu ne postoji mogućnost revizije ugovora. Kako navodi izvor, premijer bi ipak mogao navodno lično da istupi sa odgovarajućom izjavom, ukoliko dobije „zeleno svetlo“ Amerikanaca. „To nije tačno“, izjavio je premijer, a Kisida je podvukao da se dejstvo Ugovora o bezbednosti sa SAD „prostire i da će se prostirati na sve teritorije i vodene površine koje se nalaze pod administrativnom upravom Japana“.
Ponavlja se situacija aktuelna poslednjih nekoliko meseci — spinovanje senzacionalističkim saopštenjima uticajnih japanskih medija u vezi sa ključnim problemima političkog dijaloga sa Rusijom. Deluje da se u japanskoj prestonici pred samu posetu Putina razmatraju zaista radikalne ideje.
Ipak, što se Moskve tiče i hipotetičkih razmatranja problema Ugovora o bezbednosti, važniji je vrlo konkretan problem u vezi sa PRO. Krajem oktobra zamenik ministra odbrane Rusije Anatolij Antonov je na susretu sa ambasadorom Japana u Rusiji Tojohisom Kodzukijem izjavio da je zabrinut zbog učešća Tokija u razvijanju i postavljanju američkog PRO u Tihookeanskom regionu.
Ministarstvo odbrane Rusije je zabrinuto povodom toga što se Japan zajedno sa SAD od sredine prošle decenije bavi ispitivanjima raketa-presretača, gde je bila korišćena japanska tehnologija, kao i ispitivanja američke rakete „Standard SM-3“ i sistema protivraketne odbrane „Aegis“.
Ovde se ne radi o nekim posebno novim momentima, o tome su mnogo puta govorili ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i ruski visoki vojni zvaničnici.
U Rusiji vlada principijelni stav protiv razmeštanja i jačanja američkih sistema PRO, koji se objašnjava time da bi takvi koraci doveli do disbalansa, odnosno do trke u naoružanju. U svom govoru na Valdajskom forumu, Putin je ponovo optužio SAD da „pokušavaju da promene strateški balans u svoju korist, da unište međunarodno-pravni režim koji je onemogućavao postavljanje novih sistema protivraketne odbrane“.
Takav pristup u potpunosti se slaže sa stavovima Kine — i Moskva i Peking smatraju da postavljanje PRO u regionu predstavlja opasnost postojećem sistemu nuklearnog obuzdavanja.
Razume se, Rusija potpuno shvata brigu Japanaca povodom severnokorejskog raketno-nuklearnog programa i zalaže se za njegovo okončanje. Ali, istovremeno, japansko-američka saradnja u sferi PRO usmerena je ne samo protiv Severne Koreje, nego i protiv Rusije, a zamenik ministra Antonov je ukazivao upravo na to. To nije samo pitanje uvažavanja principa. Japan može direktno da ugrožava ruske napore u nuklearnom obuzdavanju. I to je drugi problem.
Od vremena Hladnog rata japanska mornarica je oduvek bila usmerena na borbu protiv ruskih podmornica, a u saradnji sa mornaricom SAD. Ipak, Ohotsko more, zajedno sa Barencovim, ostaje region gde su bazirani strateški podvodni nosači raketa, koji su ključni deo trijade te vrste naoružanja Rusije. Na Kamčatki u selu Viljučinsk se nalaze najveće baze ruskih nuklearnih podmornica. Poslednjih godina u sastav flote su uvedena 3 najnovija podvodna nosača raketa projekta „Boreji“, sa raketama „bulava“. To naoružanje je predviđeno za održavanje strateškog balansa između Rusije i SAD, pa čak i u kontekstu stvaranja globalnog američkog PRO.
Iako nezvanično japanski vojni eksperti sada tvrde da je protivpodmornička delatnost japanske mornarice usmerena samo protiv Kine, a nikako protiv Rusije, u to se teško može poverovati. Ta situacija u korenu protivreči japanskim obavezama, koje proističu iz Ugovora o bezbednosti, a jačanje japanskog kontingenta mornarice u PRO čini da taj problem deluje još ozbiljnije.
Upravo ta dva realna bezbednosna problema neophodno je razmotriti u kontekstu stvaranja atmosfere poverenja u rusko-japanskim odnosima. A tema američkih baza na Južnim Kurilima — to je već tema iz oblasti teorije.
