„Velike nade se polažu u novi Sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja-članica Evroazijskog ekonomskog saveza i Srbije, što značajno proširuje mogućnosti dostupa na tržište sa stanovništvom od oko 190 miliona ljudi“, rekao je Rogozin tokom zasedanja Srpsko-ruskog međuvladinog komitet u Suzdalju.
Kako je rekao, Rusija i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog u istoriji, kulturi, pravoslavnoj veri, u odnosu prema životu i tradiciji, dodajući da je danas značajna saradnja i u energetici.
„Ruske investicije u srpsku energetiku iznose oko tri milijarde dolara“, rekao je Rogozin.
Potpredsednik Vlade Rusije je istakao i značaj Humanitarnog centra u Nišu, ali nije pominjao njegov status.
Rogozin je izrazio nadu da će Rusija i Srbija nastaviti saradnju u humanitarnim oblastima, podsećajući ujedno na zajedničku humanitarnu pomoć Siriji.
Dačić je istakao da je Ruska Federacija pouzdan partner i tradicionalni prijatelj Srbije, a istovremeno i jedan od najznačajnijih privrednih partnera, kao i destinacija za izvoz srpske robe.
Odnosi dveju zemalja, prema njegovim rečima, zasnovani su na uzajamnom uvažavanju i poverenju i neprekidnoj podršci koju Rusija pruža Srbiji, što je rezultiralo potpisivanjem Strateškog partnerstva u maju 2013. godine.
„Na taj način su dve zemlje potvrdile svoju opredeljenost da su bilateralno, politički i ekonomski orijentisane na dugoročnu saradnju“, dodao je Dačić.
On je rekao da na sastanku nije bilo reči o oružju, jer to nije u delokrugu rada Komiteta.
„Nismo razgovarali o oružju, da se neki u svetu ne brinu. To nije u delokrugu rada našeg komiteta, ali mi svakako želimo da sa Rusijom imamo punu saradnju i prijateljske odnose, od političke sfere, preko ekonomije, nauke, kulture, obrazovanja, do oblasti odbrane, bezbednosti, vojne industrije, i takvu ćemo saradnju nastaviti i dalje“, istakao je srpski šef diplomatije.
Rogozin je potvrdio da na Komitetu zaista nije bilo reči o oružju, u šaljivom tonu dodajući da je tamo gde je on nemoguće ne razgovarati o takvim pitanjima „utoliko pre što se nalazimo u Vladimirskoj oblasti, gde se nalazi jedna od većih fabrika namenske industrije“.
Dačić je rekao i da sa Rusijom očekuje i dalje posete na najvišem mogućem nivou.
Potpredsednik Vlade Srbije se zahvalio Rusiji što je uložila veto na Rezoluciju o Srebrenici i na principijelnoj politici nepriznavanja Kosova.
Dačić je ponovio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.
Energetika je ključna u saradnji Srbije i Rusije
Energetski sektor je ključna sfera saradnje Srbije i Ruske Federacije, kaže za Sputnjik srpski ministar energetike Aleksandar Antić, komentarišući dogovore koji su postignuti na 15. zasedanju Srpsko-ruskog međuvladinog komiteta.
„Konstatovali smo da se odnosi dobro razvijaju i da više nisu opterećeni dugovanjima za isporučene energente, što je bio istorijski problem. Sada timski razmatramo sve projekte koji su vazni za obe države“, rekao je Antić.
Srpski ministar je istakao da su na sastanku u Suzdalju srpska i ruska stana razmatrale odnose NIS-a i „Gasproma“ i naših hemijskih kompanija sa ruskim partnerima.
„Isporuke energenata i sve ostalo smo doveli na onaj nivo koji je za nas neophodan, a poseban akcenat smo stavili na proširenje podzemnog skladišta Banatski dvor, na kome Srbija insistira da bude pitanje od najvišeg prioriteta. Očekujemo vrlo brzo od strane ’Gasproma‘ studiju o tehničko-ekonomskim aspektima tog projekta i ja se nadam da ćemo to dobiti u narednih nekoliko meseci i da ćemo odluku o toj investiciji doneti tokom iduće godine“, dodao je ministar.
Dok se u Suzdalju održavao Komitet, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da bi „Turski tok“ mogao da bude produžen u zemlje EU, ukoliko Brisel da čvrste garancije za to.
Odgovarajući na pitanje da li bi mogao da bude nađen model sličan „Južnom toku“ za tranzit kroz Srbiju, tj. da „Gasprom“ plati izgradnju, a Beograd da to otplaćuje od taksa na tranzit, Antić je rekao da je preuranjeno o tome govoriti.
„Još je prerano govoriti o svemu tome i jedino što je izvesno je da taj ’Turski tok‘ predstavlja dodatne količine gasa iz Rusije za potrebe Turske. Da li će se na tu fazu projekta, koja je dogovorena, nadograditi neki gasovod i da li će Srbija biti deo tog projekta, ja ne bih u ovom trenutku spekulisao“, zaključio je srpski ministar energetike.
