Direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski, za početak je brzopotezno vraćen kući sa službenog puta iz Londona da bi, kako prenose mediji, vladu upoznao sa sasvim tačnim stanjem finansija u kući koju vodi već osam godina. Premijer ne želi da rizikuje sa netačnim podacima kada ih uskoro bude predočavao kineskom premijeru Li Kećangu u pokušaju da se u Kini nađe strateški partner za strateški važnu srpsku kompaniju od koje živi pola istočne Srbije.
Da je smena direktora RTB Bor izvesna bilo je jasno i pre najave premijera Aleksandra Vučića da će gotovo svi direktori javnih preduzeća koja postižu slabe rezultate biti smenjeni do kraja godine.
Još krajem jula Ministarstvo privrede je saopštilo da će javni poziv za angažovanje profesionalnog menadžmenta u RTB Boru biti objavljen do kraja godine. Uostalom, to predviđa i Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) za RTB Bor grupu, usvojen početkom jula.
Smene u javnim preduzećima-gubitašima su logična posledica takvog stanja. Mnogo je, međutim, važnije od toga kakav će biti plan rešavanja tog problema koji Srbija MMF-u treba da predoči za mesec i po dana. Jer prioritet je i dalje smanjenje javnog duga.
„Sa Vladom Srbije smo detaljno razgovarali o tome kako će biti rešen problem međusobnih dugova preduzeća iz energetskog i rudarskog sektora, što je uz usvajanje budžeta do sredine decembra, glavni zadatak države. Sva ta preduzeća imaju svoje specifičnosti, ali im je svima zajednički nedostatak finansijske discipline koji vodi opterećivanju budžeta“, rekao je šef misije MMF-a Džejms Ruf zaključujući višednevne razgovore sa srpskim zvaničnicima.
Osim borskog giganta, najveću glavobolju već dugo vremena Srbiji zadaju tri firme iz hemijskog kompleksa — Azotara, Petrohemija i MSK.
Ekonomista Miladin Kovačević za Sputnjik kaže da za RTB Bor nema drugog rešenja osim pronalaženja strateškog partnera. On podseća da je od 1,2 milijarde evra duga, usvajanjem UPPR-a kombinatu otpisano, odnosno iz bilansa isknjiženo 900 miliona. Najveći deo je bio dug prema državi, prema Pariskom i Londonskom klubu.
Preostalih 300 miliona trebalo bi da se u narednih sedam ili osam godina otplaćuje iz poslovanja, kaže Kovačević, ističući da je drugo, ali mnogo važnije pitanje kako RTB Bor posluje, i kako može da posluje.
„Tu je sada neophodno izraditi jednu studiju održivosti, kako on posluje po završnim računima za prošlu i ovu godinu, i da se vidi kakve su perspektive toga poslovanja. To traži istraživanje vezano za resurse, za investicije, za eksploataciju, za to koliki su rudni resursi, i potom pitanje traženja strateškog partnera“, precizirao je Kovačević. On napominje da nikada nije lako naći strateškog partnera i da ćemo uskoro znati ima li pomaka u pokušajima da to bude jedna velika kineska kompanija.
„RTB Bor je strateški važna kompanija i ne može se tražiti jednostavno rešenje u smislu likvidacije ili odvajanja nekih njenih delova. To je težak kamen oko vrata i ne može da se rešava u narednih mesec ili dva dana“, smatra ekonomista.
Kada je reč o gubitašima iz hemijskog kompleksa, Kovačević ističe da bi dobar plan podrazumevao da se i za njih nađe strateški partner. Podseća da je bilo više pokušaja da se tu aktiviraju ruske kompanije, s obzirom na to da je input u njihovoj proizvodnji gas, ali da tu nije bilo pomaka. Sada se nalaze u jednoj iznudici da možda uđu i u proces stečaja, smatra on.
Objašnjavajući kompleksnost njihove situacije, Kovačević napominje da Azotara i Petrohemija upravo na obezbeđivanju gasa imaju najveći trošak. Zato je, podseća on, u vreme vlade Mirka Cvetkovića njihov većinski vlasnik postao „Srbijagas“ koji ih snabdeva gasom. To je i bio generator povećavanja gubitaka Srbijagasa pošto te dve kompanije nisu mogle na tržištu da posluju profitabilno kako bi to bilo isplativo i za „Srbijagas“. To je, kako napominje, vidljivo iz finansijskih izveštaja.
„Ali problem nije u tome šta piše u izveštajima nego što su one neprofitabilne iz razloga nasleđa, upravljanja, tehnologije kojom raspolažu. Za njih treba brzo naći rešenje jer se ne može očekivati da teret održavanja tih kompanija snosi ’Srbijagas‘“, ocenio je Kovačević.
One jesu izvozno orijentisane, u regionu postoji potreba za hemikalijama koje proizvode, ali one bez konsolidacije i bez investicija strateškog partnera teško da mogu da opstaju na način kao što su do sada živele i opstajale, rekao je Kovačević za Sputnjik.
