Ruski patrijarh je, govoreći na Svetskom ruskom narodnom saboru u Moskvi, istakao da je potrebno „priznati činjenicu paralelnog puta razvoja naših društava“. On je naglasio da paralelno u tom slučaju ne znači izolaciju, međusobno isključivanje, već da paralelno insistira na identitetu i pravu postojanja ta dva moguća puta razvoja.
Uspostavljanje dijaloga Rusije i Zapada i borba protiv međunarodnog terorizma bile su centralne teme 20. Svetskog ruskog narodnog sabora, koji se održava u glavnoj sabornoj crkvi zemlje, moskovskom Hramu Hrista Spasitelja.
Patrijarh Kiril je rekao da saradnja Rusije i Zapada treba da se obavlja „ne nauštrb svojih interesa, ali i bez novih linija razgraničenja i bez stvaranja stereotipa i podela na civilizovani i varvarski svet, na osovinu dobra i osovinu zla“.
Patrijarh Kiril je skrenuo pažnju i na rast islamskog radikalizma.
Kao jedan od izvora islamskog ekstremizma ruski patrijarh vidi u tome što ljudi na Zapadu napuštaju svoje hrišćanske korene.
Patrijarh je upozorio da pozivi da se stane u redove branilaca islama za borbu protiv „đavolske civilizacije“ nailaze na odaziv u srcima ljudi, koji na kraju mogu pasti u iskušenje.
Terorizam izaziva „radikalni sekularizam“, rekao je patrijarh. Isto tako, ideologija terorizma podrazumeva da ceo svet bude uređen na osnovu modela koji definišu elite određenih zemalja.
Kao drugi razlog za porast islamskog radikalizma ruski patrijarh vidi u „ogromnoj informacionoj invaziji“, koju teroristi pravdaju agresivnom sekularizacijom Zapada i odsustvom duhovnih principa.
Dehristijanizacija Evrope i Amerike vodi ka globalnom nerazumevanju i međusobnoj gluvoći prilikom razmatranja gorućih pitanja, ukazao je patrijarh.
Prema njegovom mišljenju, izazove međunarodnog terorizma treba posmatrati sa stanovišta uništavanja tradicionalnih moralnih normi, jer su ti izazovi međusobno povezani.
Ruski predsednik Vladimir Putin se pismom obratio učesnicima Svetskog ruskog narodnog sabora, ukazujući na izuzetan značaj te manifestacije.
Tematika sastanaka Sabora uvek odražava „humanitarne civilizacijske probleme“, rekao je Putin, koje imaju „izuzetnu važnost za sadašnjost i budućnost Rusije i drugih zemalja“.
U Saboru učestvuju predstavnici vlasti, sveštenstvo, lideri društvenih organizacija i udruženja, stručnjaci iz oblasti nauke, obrazovanja i kulture, predstavnici ruskih zajednica iz inostranstva, itd.
Svetski ruski narodni sabor osnovan je 1993. godine. Za više od dve decenije postojanja postao je uticajna platforma za diskusiju o gorućim savremenim problemima. U forumu učestvuju ljudi različitih političkih pogleda i veroispovesti.
„Putin je nedavno izjavio da je glavni cilj Svetskog ruskog narodnog sabora — konsolidacija društva oko humanističkih ideala i vrednosti. Sabor je inače osnovan 1993. godine, u vreme konflikta unutar vladajuće garniture, odnosno predsednika Jeljcina i Vrhovnog saveta, koji je završen oružanim sukobima kod Bele kuće u Moskvi. Narodni sabor je imao za cilj da ujedini ruski narod u ta teška vremena i svaki od tih 20 sabora je imao aktuelne zadatke. Trenutno je pitanje zahlađenja odnosa između Rusije i Zapada više nego aktuelno. Mislim da RPC ulaže sve napore kako bi ’pomirila‘ strane“, kaže za Sputnjik Sergej Firsov, profesor Katedre za filozofiju religije Peterburškog državnog univerziteta.
Uoči Sabora u Moskvi je saopšteno da patrijarh Kiril namerava da pozove ruske političare da se „pomire“ sa Zapadom i nastave da traže zajednički jezik, a da je na pripremu tog stava uticala i nedavna poseta poglavara RPC Velikoj Britaniji.
„U tom smislu, veoma je bitan susret patrijarha Kirila sa kraljicom Elizabetom, kao i uopšte poseta Velikoj Britaniji. Mislim da će važnu ulogu u tome igrati i takozvani ’ruski svet‘, odnosno Rusi koji žive širom sveta, jer i oni bi mogli da pomognu u uspostavljanju dijaloga, barem na nivou javnosti. Izjavu patrijarha o putevima razvoja Rusije i Zapada doživljavam upravo kao poruku mira. Svaka vrsta izolacija je štetna, jer se na taj način kod zapadne javnosti stvaraju lažni stereotipi o Rusima, i obrnuto. Lažni stereotipi utiču na formiranje različitih fobija, što svakako ne doprinosi pomirenju. Mislim da je važno izbeći takav scenario“, zaključio je Firsov.
