Na upravo minulom Sajmu knjiga predstavljena je knjiga profesora Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta „Union — Nikola Tesla“ Gorana Matića koji se posebno bavio pitanjima atentata i pobune kao političkim deliktima, temom koja je, kaže, retko obrađivana. Ovih dana je posebno dobila na aktuelnosti s obzirom na slučaj Jajinci. Neki od ministara su arsenal oružja pronađen u blizini porodične kuće srpskog premijera Aleksandra Vučića odmah okarakterisali kao pokušaj atentata, a sam premijer rekao je da će o tome imati stav tek kada dobije rezultate istrage.
U razgovoru za Sputnjik Matić kaže da su se ne samo u periodu stvaranja moderne države u 17. veku, već i kasnije, do jačanja institucija u 19. veku, pobune i prevrati rešavali atentatima. Izvrši se atentat, eliminiše se vladar i dođe nova dinastija na vlast, konstatuje on.
Na pitanje koliko je puta Srbija promenila vladara posle atentata, on napominje da nije svaki atentat značio i prevrat, odnosno promenu uređenja, ili smenu dinastije. Kao primer navodi ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića 1903, kada je posle prevrata na vlast došla dinastija Karađorđevića. Atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića 1934. godine u Marseju nije imao isto značenje jer nije značio i promenu vlasti, napominje Matić.
„Političko ubistvo je ubistvo iz političkih motiva, a atentat ubistvo vladara s ciljem da se postigne prevrat u državi, da dođe neka nova struktura na vlast“, objašnjava profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, ističući da je prema krivično-pravnoj teoriji ubistvo predsednika vlade Zorana Đinđića klasičan atentat.
On, međutim, napominje da je za sve političke delikte, uključujući politička ubistva, pobune i prevrate, zajedničko što samom činu prethodi udruživanje, zavereničko prevratničko delovanje sa jednom ideološkom platformom. Na kraju dođe do odabira sredstava kojima će se nasilnim putem suprotstaviti vlasti. Političkom nasilju se pribegava onda kada se proceni da će ono imati najviše rezultata, kaže Marić.
Na pitanje kako mu iz te vizure izgleda najnoviji događaj u Jajincima, on ističe da je to još događaj pod istragom.
„Vrši se istraga svih okolnosti odakle se tu pojavilo oružje i osim medijskih izjava još nemamo ono što se zove sudski utvrđena istina da bi to mogli relevantno da komentarišemo. Ali ima jedan drugi problem. Sve zavere, i uspešne i neuspešne, nikada se ne otkriju do kraja“, naglašava autor knjige o atentatima i pobunama.
Ovaj slučaj će, smatra on, biti vidljiv i jasan tek kada prođe neko vreme i kada se utvrde sve okolnosti. Bez obzira na sve aktivnosti ministarstva unutrašnjih poslova i drugih organa, ne može se sada imati jasna vizura događaja i ko je sve u njega umešan, sa kojih strana. Da li je to uticaj stranih obaveštajnih službi, da li nekih kriminalnih grupa.
„Videli smo da je ubistvo premijera Đinđića bilo organizovano od strane kriminalnih grupa Zemunskog klana, kako je utvrđeno u sudskoj presudi. Ali imate i osporavanja te presude i od strane teoretičara i advokata, tako da još uvek formalna istina nije pronađena onako kako bismo svi mi želeli. Nisam pritom ni apologeta sudske presude, ali ni protivnik, govorim samo o faktografiji kako se ti događaji oslikavaju u medijima, kako se zloupotrebljavaju, najčešće u političkim debatama“, kaže Matić.
On dodaje da se, pišući monografiju, iznenadio da, na primer, dimenzije zavere ubistva Julija Cezara još nisu razrešene. Kao što nije razjašnjeno ni ubistvo Aleksandra Karađorđevića. Isto tako, zaverenička organizacija „Crna ruka“ i ubistvo Aleksandra Obrenovića još je pod velom tajne jer se ne nazire sva širina zavere usmerene protiv dinastije Obrenović. Bez obzira na moderne tehnologije i dostignuća, teško je, kaže Matić, dokazati umešanost, povezanost i zavereničko prevratničko delovanje od slučaja do slučaja.
Na pitanje kakvi su u takvim situacijama dometi obaveštajnih i bezbednosnih službi, stručnjak za bezbednost napominje da se previše očekuje od obaveštajnih službi koje su u isto vreme moćne i nemoćne. Problem obaveštajnih informacija je, napominje, to što se najčešće ne mogu koristiti u sudskom postupku. On objašnjava da je sama metodologija njihovog rada dosta drugačija od rada policije, tužilaštva i suda. Da bi nešto došlo na sud, mora da ima jedan stepen izvesnosti, dokazivosti i proverljivosti, što sa obaveštajnim podacima nije slučaj. Uostalom, kakva je to zavera ako se može lako u nju prodreti, dodaje Matić.
Podsetio je na atentat na predsednika Amerike Džona Kenedija šezdesetih godina, gde CIA i FBI ni dan-danas ne mogu da razjasne da li je to delo mafije, nekih tada vladajućih struktura, ili delo spolja, za šta je bio okrivljen SSSR. Jako je teško taj događaj razjasniti čak i koristeći obaveštajne podatke sa kojih je prošle, pretprošle godine delimično skinuta oznaka tajnosti.
Na konstataciju da se stiče utisak da je, kada je atentat u pitanju, s njim najčešće skopčan međunarodni faktor, Matić kaže da se to u bezbednosti zove subverzivno delovanje obaveštajnih službi. Reč je o tome da obaveštajne službe najčešće deluju u drugim državama i obavljaju određene aktivnosti — od organizovanja i finansiranja opozicije, do prevrata.
Najčešće su te veze nevidljive, jer nikada nećete formalno videti da se pojavi služba. Ona za to koristi agenturnu mrežu, nevladine strukture, posebne namenski formirane kompanije.
„Jako je teško pratiti tragove novca, ko to finansira i koja je motivacija da se nešto uradi, naročito kada vidite da neke države javno govore jedno, a preko drugih kanala rade drugo“, ocenio je Matić.
On je ukazao na slučaj Sarajevskog atentata. Uprkos dostupnosti podataka o jednom od najpoznatijih atentata, ubistvu Franca Ferdinanda, i pored toga što je prošlo 100 godina od njega, on se još sagledava.
„Daju mu se neke nove dimenzije — da li je tu bilo učešća ruskog carskog generalštaba, da li je bila umešana nemačka vojna obaveštajna služba, da li su Britanci bili umešani, da li je Crna ruka bila instrument nemačkog generalštaba. O tome pišu dosta ozbiljni autori, kako na istoku tako i na zapadu. Još uvek se traga za istinom o ubistvu Franca Ferdinanda u celosti, gde nije sporno ko je izvršilac i koja organizacija ga je realizovala, ali je sporno ko stoji iza te organizacije“, rekao je Matić za Sputnjik.
