Kako biste opisali situaciju u oblasti bezbednosti koja danas preovlađuje na međunarodnoj sceni i u pojedinim, najproblematičnijim regionima?
— Situacija u svetu nije jednostavna. Postoji sve veća konkurencija za globalni uticaj i korišćenje svetskih resursa. Preterane ambicije pojedinih zemalja podstiču nove izazove i pretnje u oblasti bezbednosti u različitim regionima sveta i već su postale ozbiljna prepreka za uspostavljanje bilateralnih i multilateralnih napora usmerenih na rešavanje kriznih situacija.
Što se tiče pretnji za bezbednost zemlje, nastavljamo da pratimo povećanje vojnih potencijala NATO-a i davanje toj organizaciji globalnih funkcija, približavanje vojne infrastrukture država-članica Alijanse granicama Rusije, razvijanje novih vrsta oružja, stvaranje globalnog sistema protivraketne odbrane.
Pretnja međunarodnom miru i bezbednosti bez presedana ostaje terorizam, uključujući i međunarodnu terorističku organizaciju DAEŠ. Poprišta borbe protiv DAEŠ-a postale su Sirija, Irak, Libija, Jemen, Avganistan i nekoliko drugih država.
Rusija je na zahtev legitimnog sirijskog rukovodstva od jeseni 2015. godine aktivno uključena u uništavanje terorista na teritoriji Sirijske Arapske Republike. Pritom je očigledno je da samo naše akcije u tom pravcu neće biti dovoljne. Borba protiv tog zla našeg doba zahteva kolektivne napore čitave međunarodne zajednice. Mi smo to govorili mnogo puta i spremni smo da nastavimo saradnju sa svim zainteresovanim stranama.
Korejsko poluostrvo ostaje izvor napetosti. Akcije severnokorejskih vlasti Sjedinjene Američke Države koriste za sopstvene interese. Pod izgovorom zaštite od vojne pretnje Severne Koreje, SAD pojačavaju prisustvo u Severoistočnoj Aziji, sve više raspirujući atmosferu demonstracije sile intenzivnim vojnim vežbama sa Južnom Korejom i Japanom, kao i željom da u regionu razmeste elemente svog globalnog sistema protivraketne odbrane.
Pre dve godine redove regionalnih žarišta popunila je i Ukrajina. Vašington i Brisel pružili su aktivnu pomoć u organizaciji protivustavnog prevrata u Kijevu. Kao rezultat toga na istoku zemlje tinja građanski rat koji ukrajinske vlasti ne žele da prekinu, sabotirajući izvršenje svojih obaveza.
Opisali ste veoma komplikovanu sliku o tome šta se dešava u svetu. Da li Rusija uspeva da ostane na visini pred rastućim izazovima i pretnjama?
— Bez obzira na trenutno stanje u svetu, Rusija nastavlja dosledno da sprovodi svoju viziju globalne bezbednosti. Njena suština je jednostavna: primat međunarodnog prava, prioritet mirnog rešavanja sukoba u okviru postojeće strukture međunarodnih organizacija koje predvodi UN, neprihvatljivost zakulisnih sporazuma i jednostranih akcija, blokovske politike, neprihvatljivost mešanja u unutrašnje poslove suverenih država.
Vodi se koordinisan rad na identifikaciji izazova i pretnji po nacionalnu bezbednost. Razvija se dijalog u okviru ZND, ODKB, ŠOS i BRIKS. Dajemo našim partnerima svoje viđenje trenutne situacije, povećavamo razmenu informacija između specijalnih službi, razvijamo nove formate i oblasti rada.
Posebnu pažnju u Savetu bezbednosti obraćamo razvoju bilateralnih i multilateralnih kontakata sa konstruktivnim partnerima. Dokaz razmera naših međunarodnih odnosa i njihove efikasnosti su godišnji sastanci, koje organizujemo za visoke predstavnike zadužene za pitanja bezbednosti. Ove godine je u Čečeniji održan sedmi takav forum na kojem su učestvovale delegacije iz 75 država. Postignut je veliki broj sporazuma u oblasti borbe protiv terorizma, ekstremističke ideologije, trgovine drogom, transnacionalnog kriminala i informaciono-bezbednosnih pretnji.
Naš glavni cilj je osiguravanje ruskih interesa, stvaranje uslova za održiv društveno-ekonomski razvoj i jačanje suvereniteta i ustavnog poretka. Rusija je izbegavala i nastaviće da izbegava svako mešanje u unutrašnje poslove suverenih država. Međutim, to ne znači da ćemo dozvoliti da bilo ko izvozi u našu zemlju sopstvene probleme. Takve pokušaje ćemo čvrsto i odlučno suzbijati.
SAD nastavljaju da povećavaju antirusku retoriku, vrše pritisak bez presedana na prijateljske zemlje Rusije. Američki raketni odbrambeni sistemi razmeštaju se u Poljskoj, Rumuniji i Južnoj Koreji. Može li se obnoviti konstruktivna saradnja SAD i Rusije o aktuelnim pitanjima obezbeđivanja međunarodne bezbednosti?
— Spremni smo da sarađujemo sa američkim partnerima na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja obostranih interesa. Za sada je Rusija jedna od osnovnih pretnji nacionalnoj bezbednosti SAD. Ne može da nas ne čudi kakve kriterijume ima Vašington kada stavlja Rusiju u isti koš sa DAEŠ-om i ebolom u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti.
Nedavno je bivši šef CIA Dejvid Petreus napisao članak u prestižnom časopisu „Forin polisi“, u kojem je Rusiju nazvao „potencijalnom pretnjom postojanju SAD“. Naravno, kada u glavama američkih političara preovlađuje takvo raspoloženje i kada se ti stereotipi preko medija projektuju na obične građane, teško da je moguće da se uspostavi potpuni i sveobuhvatni dijalog o širokom spektru pitanja.
Načini za zaštitu od navodne „ruske pretnje“ nameću brojna pitanja. Pomenuli ste raspoređivanje raketnih sistema protivraketne odbrane na našim granicama. Ovi sistemi mogu da lansiraju krstareće rakete u čijem opsegu su mnogi objekti ruske strateške infrastrukture. Amerikanci, naravno, negiraju tu mogućnost, ali ne mogu da predoče prave argumente.
Ranije je Vašington tvrdio da je evropska protivraketna odbrana usmerena na Iran. Stoga je legitimno pitanje: zašto je baza u rumunskom Deveselu pokrenuta nakon postizanja napretka u vezi sa Iranom?
Rusija polazi od činjenice da su u savremenoj međunarodnoj situaciji jednako kontraproduktivni i odlazak u izolaciju, i pokušaji da se izoluju drugi akteri. Iskustvo novije istorije pokazuje da će se odnosi Rusije i SAD pre ili kasnije vratiti u normalu, tim pre što njihova dalja degradacija ne odgovara ni interesima Moskve ni Vašingtona.
Ne zaboravimo ni samit NATO-a održan u Varšavi. Da li se odluke koje su tamo donete mogu tumačiti kao revizija vojne doktrine Alijanse usmerene na neutralisanje rastućeg uticaja Rusije u svetskim poslovima?
— Aparat Saveta bezbednosti Ruske Federacije sproveo je analizu programskih dokumenata i pratećih mera usvojenih u poljskoj prestonici. Na osnovu toga može se izvesti naizgled neočekivani zaključak: nema reči o nekoj ozbiljnoj reviziji vojne doktrine NATO-a.
Postoji samo usklađivanje dokumenata prema strategiji koju je NATO sprovodio od trenutka završetka Hladnog rata. Samit je ubedljivo pokazao da se Alijansa nikada nije odrekla doktrine ustanovljene u vreme sukoba dve supersile.
Pogledajte termine koje koristi Brisel: „obuzdavanje“, „zastrašivanje“, „odbacivanje“. Zar takav rečnik odgovara slici organizacije sa globalnim dometom i multilateralnim nadležnostima koje grade propagandisti Brisela?
Takvi koncepti više pristaju tradicionalnom vojno-političkom bloku čiji je prioritet potčinjavanje slabijih država jačoj zarad izvršavanja zadataka korisnih za nju.
Scenario koji blok uvežbava na manevrima ne smatra važnim borbu protiv terorizma ili uklanjanje posledica vanrednih situacija, mehanički ponavljajući šablone Hladnog rata, iako u manjem obimu.
Brisel radije ignoriše činjenicu da evroatlantskoj bezbednosti prete mnogo opipljivije i realnije opasnosti od „hibridnog rata“ za koji planove navodno kuje Rusija.
Tačka 1 Deklaracije o transatlantskoj bezbednosti koju je u Varšavi usvojio Savet šefova država i vlada NATO-a, od samog početka ukazuje da je glavna pretnja Rusija, koja navodno „podriva temelje evropskog poretka“.
Uzgred, DAEŠ se pominje samo u osmoj tački, a i tu samo u kontekstu upotrebe radarskih izviđačkih aviona „avaks“.
U takvim uslovima Rusija nastavlja da koristi platformu dijaloga Saveta Rusija-NATO i radi na bilateralnim sporazumima o sprečavanju incidenata na otvorenom moru i vazdušnom prostoru.
Uveren sam da će zajedničkim naporima svetske zajednice na kraju moći da se izgradi efikasna arhitektura zajedničke i nedeljive bezbednosti, u kojoj će vojno-politički blokovi biti beskoristan anahronizam.
U poslednje vreme sve više se govori o pogoršanju bezbednosne situacije u Avganistanu i njenom negativnom uticaju na države Centralne Azije i, samim tim, pojave dodatne pretnje za Rusiju. Kako ocenjujete situaciju u Avganistanu i kako reagujete na nju?
— U Avganistanu se beleži pojačanje pozicije terorista i porast nelegalne trgovine drogom, koja, kao što je poznato, predstavlja jedan od njihovih glavnih izvora finansiranja. Zajedno sa avganistanskim talibanima u zemlji deluju i talibani iz Pakistana, regionalne ekstremističke organizacije, kao što je Islamski pokret Uzbekistana, kao i međunarodne grupe DAEŠ i Al Kaida. U severnim provincijama ekstremisti su utvrdili uporišta koja predstavljaju direktnu pretnju našoj zemlji i zemljama Centralne Azije.
Mi pratimo te destruktivne procese i pokušavamo da budemo proaktivni. Taj rad se odvija kako u bilateralnim, tako i u multilateralnim formatima. Posebna pažnja posvećena je podsticanju saradnje u regionalnim organizacijama. Neophodne mere, uglavnom vojne prirode, preduzimaju se u okviru ODKB-a. Saradnja u borbi protiv terorizma i narkotika vrši se u okviru ŠOS.
Osim toga, Savet bezbednosti Rusije sprovodi rusko-avganistanske konsultacije sa predstavnicima velikog broja zainteresovanih organa dve zemlje. Razmatramo perspektivne projekte koji bi trebalo da doprinesu obnovi privrede Avganistana, za potpisivanje pripremamo bilateralne dokumente o bezbednosti i produbljivanju svestrane saradnje.
Na teritoriji Avganistana nisu dovoljne vojne operacije. Potrebno je da se shvate dubinski uzroci radikalizacije avganistanskog stanovništva, grube strane intervencije, oštre političke krize, nezaposlenost, nedostatak dostupnog obrazovanja. Da bi se prevazišli ti negativne faktori potrebna je konsolidacija napora međunarodne zajednice kroz UN.
Kako ocenjujete situaciju u Siriji i perspektive rešenja situacije u Siriji u celini?
— Sirija je postala žrtva i „dvostrukih standarda“, koje Zapad pokazuje u borbi protiv terorizma, i pojedinih regionalnih aktera, koji idu za svojim interesima. Gubitnik u toj igri je sirijski narod.
Pozivamo da budu prioritet upravo humanitarni aspekti sirijskog sukoba. Ministarstvo za vanredne situacije i Ministarstvo odbrane Rusije konstantno vrše dostavu humanitarne pomoći sirijskom stanovništvu.
Osim DAEŠ-a značajnu pretnju predstavlja grupa Nusra front, koju međunarodna zajednica priznaje za terorističku. Prema podacima UN, više od polovine terorista koji deluju u Alepu bore se u njenim redovima. Preimenovanje u Džabhat Fatah el Šam nije je pretvorilo u „umerenu opoziciju“. Kako god da se zove oružana grupa, ako koristi terorističke metode, nije joj mesto za pregovaračkim stolom. Ona mora biti uništena.
Ključni problem na putu ka likvidaciji Nusra fronta je potreba da se od nje razdvoji takozvana umerena opozicija. Međutim, bez obzira na sve rusko-američke sporazume o tom pitanju, Vašington je pokazao nesposobnost, ili možda nespremnost da ispuni mnogobrojna obećanja. Za razliku od Moskve američka strana ne ispunjava svoje obaveze.
Nedavni primeri su potvrda za to. Uprkos činjenici da je Vlada Sirije povukla svoje trupe sa puta Kastelo, „umerene opozicione“ grupe koje podržava Vašington ne samo da nisu preduzele slične korake, već ne dozvoljavaju prolaz humanitarnim konvojima UN.
Sećamo se da su 17. septembra Amerikanci, navodno greškom, kako su tada govorili, napali trupe sirijske vlade opkoljene DAEŠ-om u okolini Dejr el Zora. Pregovori sa ruskom stranom, koji su u to vreme vođeni gotovo svakodnevno, Vašington je koristio za odugovlačenje, koje je bilo potrebno za pregrupisavanje terorista. Danas kao rezultat vidimo da se sve više grupa na sirijskoj teritoriji, sa kojima su radile SAD, spajaju sa Nusra frontom.
Konačno, Sjedinjene Američke Države su podvukle crtu u svojoj politici „dvostrukih standarda“ kada su bukvalno pre nekoliko dana izdale saopštenje o prestanku dijaloga sa Rusijom o sirijskom pitanju. Međutim, mi ne gubimo nadu da će konstruktivno gledište u Vašingtonu ipak preovladati. Spremni smo da na nivou ministarstava odbrane razmatramo moguće dodatne mere za normalizuju situacije u Alepu.
Terorizam nikada nije priznavao državne granice. Ono što se danas dešava u Siriji, Iraku, Libiji, Jemenu i Avganistanu, sutra se može ponoviti u drugim zemljama.
