Dok su kandidati za budućeg francuskog predsednika uglavnom poznati, u Nemačkoj se, gotovo svakodnevno, licitira sa imenima budućeg predsednika te zemlje, koji će u februaru naredne godine na tom mestu zameniti Joahima Gauka.
Nemački izbori nisu poput izbora u većini država gde se predsednik bira direktno, već se on bira u Saveznoj skupštini koju formiraju delegati stranaka zastupljeni u Gornjem i Donjem domu Parlamenta Nemačke.
Nenad Radičević, dopisnik „Politike“ iz Berlina, za Sputnjik kaže da je kod izbora predsednika u Nemačkoj reč o političkom dogovoru i obično se nastoji da on bude što širi među vodećim strankama.
„Za sada, kao jedan od mogućih kandidata javlja se aktuelni šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer. Iako on ne potvrđuje da će se kandidovati, njegov partijski šef, vicekancelar Zigmar Gabrijel, nastoji da upravo Štajnmajer bude kandidat. Ta ideja, za sada, nailazi na protivljenje kancelarke Angele Merkel, a još uvek nije poznato ko bi mogao da bude njen kandidat i da li bi to mogao da bude ministar finansija Volfgang Šojble ili možda aktuelni predsednik Bundestaga Norbert Lamert“, objašnjava Radičević.
Kako kaže, izbor novog nemačkog predsednika neće uticati na stvaranje nekih tektonskih poremećaja u EU, naprotiv.
„Ako to bude Štajnmajer, videćemo nastavak aktuelne spoljne politike Nemačke, naročito prema Rusiji. Sada vidimo da kancelarka Merkel želi da ima nešto oštriji stav prema Moskvi, a socijaldemokrate, između ostalih i sam Štajnmajer, nastoje da imaju mekši stav i više insistiraju na dogovorima, a manje na sankcijama. Tako da se ta svojevrsna igra dobrog i lošeg policajca prema Rusiji neće menjati ukoliko Štajnmajer dođe za predsednika. Ista situacija će biti i ako predsednik bude neko blizak Hrišćansko-demokratskoj uniji Angele Merkel, budući da će presudni uticaj na spoljnu politiku Nemačke imati parlamentarni izbori“, napominje Radičević.
On ističe da su predsednički izbori u Nemačkoj uvod u parlamentarne izbore koji će se na jesen sledeće godine održati u toj zemlji.
„Ti izbori su za Nemačku daleko značajniji i pokazaće odnos snaga među strankama i koalicijama, kao i da li će Angela Merkel ostati na vlasti ili bi možda eventualno koalicija levo orijentisanih stranaka mogla da osvoji vlast“, kaže Radičević.
Prema njegovom mišljenju, francuski predsednički izbori u aprilu sledeće godine su daleko neizvesniji od nemačkih i mnogo više mogu da utiču na situaciju u samoj EU, kao i predstojeći ustavni referendum u Italiji.
„To su neke tačke na kojima bi mogla da se lomi EU, ukoliko na vlast dođu uglavnom populističke stranke, budući da Nacionalni front Marin Le Pen ima veoma veliku popularnost i sva je prilika da će ona ući u drugi krug. Pitanje je, međutim, da li će u drugom krugu kandidat desnog centra opet biti Nikola Sarkozi ili neko od socijalista — aktuelni predsednik Oland ili premijer Manuel Vals. Sasvim je sigurno, međutim, da će izbori u toj zemlji biti jedna od prelomnih tačaka EU, koja i inače vrvi od problema koji utiču na njenu stabilnost. Iako se migrantska kriza isticala kao glavni podstrek za nestabilnost Unije, suštinski je britanska odluka da izađu iz EU najveći potres koji je Unija doživela, jer se ne zna kako će i sa kakvim ugovorom Britanci izaći iz Unije“, kaže Radičević.
I Jakša Šćekić, novinar i producent agencije „Rojters“, za Sputnjik kaže da će francuski izbori biti izuzetno značajni i da ih treba posmatrati u sklopu „bregzita“.
„Amerikanci sada moraju da nađu novog partnera unutar EU. Njima su najbliži bili Britanci, nekada se spekulisalo i u šali govorilo da je Velika Britanija američki ’trojanski konj‘ unutar Unije. Kako sada Britanaca nema i očekuje se da će premijerka Tereza Mej u martu pokrenuti proces formalnog izlaska te zemlje iz EU, mislim da će postojati mala surevnjivost između Francuza i Nemaca iz dva razloga: ko će biti bliži Rusiji, koja je vrlo važan partner Evrope i ona je mora uvažavati, i ko će biti bliži partner SAD. Mislim da bi i Pariz i Berlin želeli da budu spona između Vašingtona i Rusije“, kaže Šćekić.
Veliki problem Francuza je što aktuelni predsednik Oland ima jako loš rejting, a u decembru će biti poznato da li će se ponovo kandidovati ili ne, napominje Šćekić, pa se u ovom trenutku može samo spekulisati o tome ko će ući u drugi krug.
„Istraživanja pokazuju da će Marin Le Pen ući u drugi krug, ali da iz njega verovatno neće izaći kao pobednik, jer će se Francuska ujediniti protiv toliko desne snage, što će najverovatnije rezultirati pobedom njenog protivkandidata. Za sada je neizvesno da li će u drugi krug ući bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi ili možda čak i bivši premijer, sada gradonačelnik Bordoa, Alen Žipe. Ostaje da se vidi ko će pobediti, ali jasno je da će serija predsedničkih izbora, koja iduće godine očekuje Evropu, Francusku, Nemačku, pa na kraju krajeva i Srbiju, biti izuzetno važna i može odrediti kurs kojim će se Evropa na dalje kretati“, kaže Šćekić.
