Koliko kaznenih jedinica ima u Rusiji teško je izbrojati. Ali samo nekoliko njih važi za najstrože — iz njih je, kažu, nemoguće pobeći, a u njima „leže“ serijske ubice, kanibali, silovatelji i pedofili, teroristi i svi oni koji su osuđeni na doživotnu robiju.
Crni delfin
Postoje brojne legende o „Crnom delfinu“, jednom od najozloglašenijih zatvora u Rusiji. Koliko u tim glasinama ima istine ne zna se, ali se zna da tu „leže“ oni koji su osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu. Ovde robijaju najokoreliji kriminalci, ubice, kanibali, teroristi…
Zatvor je smešten u gradu Solj-Iljeck, u Orenburškoj oblasti, na istoku evropskog kontinenta. Ima kapacitet od 1.600 mesta. Prema nezvaničnim podacima, trenutno tamo boravi nešto više od 700 ljudi, koje čuva 900 naoružanih stražara. Postoje i glasine da je 700 zatvorenika „Crnog delfina“ ubilo oko 4.000 ljudi.
Ćelije su za dva do četiri zatvorenika, ili samice. Zatvorenici su pod punim nadzorom 24 sata dnevno — svetlo u ćelijama se nikada ne isključuje, a čuvari ih obilaze na svakih 15 minuta. Ustaju ujutru u šest, a odlaze na spavanje 16 sati kasnije. Tokom dana nemaju pravo da leže na krevetu ili sede na stolici.
Kada ih prebacuju u druge blokove ili van zatvora, obavezno im stavljaju povez preko očiju, kako ne bi videli put i eventualno planirali bekstvo.
Dok čuvari prate zatvorenike unutar kompleksa, robijaši obavezno hodaju presavijeni u pojasu, sa rukama vezanim lisicama iza leđa.
Zatvor je izgrađen još 1774. godine za one koji su osuđeni na doživotnu robiju, a u svojoj dugoj istoriji menjao je namene — ovde se nekada nalazio i koncentracioni logor i zatvor Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova i kolonija posebnog režima za obolele od tuberkuloze.
Naziv „Crni delfin“ dobio je po fontani i skulpturi ove životinje (crne boje) na ulasku u zatvorsku koloniju, koju su robijaši sami napravili.
Beli labud
Kaznena kolonija „Beli labud“ nalazi se Solikamsku, u Permskom kraju. Ovaj zatvor važi za jedan od najstrožih u Rusiji. Ovde takođe „leže“ uglavnom oni koji su osuđeni na doživotnu robiju.
Postoji više verzija o tome zašto je ova kaznena jedinica dobila takvo ime. Po jednoj verziji, „Beli labud“ nosi naziv po boji zidova zatvora. Po drugoj, zbog načina prebacivanja zatvorenika — zatvorenici moraju da budu nagnuti napred (praktično pod uglom od 90 stepeni) i ruku vezanih iza leđa, praveći tako položaj „labuda“. I treća verzija je da zatvor nosi ime po skulpturi belih labuda u dvorištu. Postoji i priča da su zatvorenici sami izmislili taj naziv.
Osuđenici ovde služe kazne za najteža krivična dela. Tu robijaju ubice, silovatelji, vođe kriminalnih grupa i njihovi članovi, osuđeni za likvidacije, otmice, držanje talaca i sl.
Kapacitet zatvora je 960 mesta, ali trenutno tu ima oko 300 zatvorenika. Ćelije imaju jedan do tri kreveta. Oni koji se smatraju posebno opasnim, odvojeni su od ostalih u posebnoj zoni sa izuzetno strogim režimom, kako bi se izbegli sukobi zatvorenika. Kontakti sa spoljnim svetom su strogo ograničeni.
Naoružani stražari 24 sata prate celu teritoriju zatvora sa svojih osmatračnica, duž zidina postavljene su i kamere, a ograđenu zonu čuva i više od 50 pasa.
Ipak, ovde je režim nešto „mekši“ nego u „Crnom delfinu“. Na teritoriji zatvora nalazi se i radionica za proizvodnju nameštaja, razvijena je poljoprivreda i živinarstvo — zatvorenici gaje za svoje potrebe voće, povrće i živinu. Mogu jednom dnevnom da šetaju ili da se bave sportom.
U okviru kaznene jedinice postoje i biblioteka i kantina, gde mogu da kupuju neke sitnice.
Zatvorenici imaju mogućnost i da uče, savladaju nekoliko zanata, ali i da steknu fakultetsku diplomu. Međutim, onima koji su osuđeni na doživotnu robiju oduzeto je pravo na rad, kao i na studiranje.
Polarna sova
„Polarna sova“ je jedan od najsurovijih ruskih zatvora — što zbog zatvorskih uslova, što zbog polarnih noći, depresivne atmosfere i surove sibirske klime (temperatura vazduha je zimi ovde u proseku minus 40, a leto traje samo mesec dana).
Zatvor se nalazi se u mestu Harp, iza Severnog polarnog kruga, na obali reke Sob, nedaleko od planinskog masiva Raj-Iz.
Među zatvorenicima ima serijskih ubica, najopasnijih zločinaca i kriminalaca, manijaka, povratnika… Ovde „leži“ i lider desničarskog pokreta Ruski obraz, Ilja Gorjačev, koga je Srbija isporučila Rusiji zbog optužbi da je organizovao ekstremističke zajednice, razbojništva, ubistva i nelegalne kupovine, prodaje ili nošenja oružja.
Podsećanja radi, za Gorjačevim su tragale ruske bezbednosne službe, a on se za to vreme slobodno šetao Beogradom. Uhapšen je 9. maja 2013. u srpskoj prestonici, na osnovu poternice koju je za njim izdala Rusija.
U „Polarnoj sovi“ trenutno održava kaznu oko 330 zatvorenika, a deo njih je odgovoran za smrt čak 300 ljudi, a u Harpu postoji još jedna zatvorska kolonija strogog režima sa oko sto zatvorenika.
O ovom zatvoru se malo zna, ali prate ga glasine da je jedan od najstrašnijih u Rusiji i da su zatvorenici navodno često izloženi batinanjima i mučenjima, a priča se da za ručak imaju svega pet minuta.
Šetnje nisu u dvorištu, već u kvadratnoj prostoriji bez plafona. Istovremeno na svežem vazduhu mogu da budu ne više od dva čoveka.
Sa druge strane, zatvorenici mogu da slušaju radio, jednom nedeljno da gledaju TV, da čitaju u biblioteci.
