„Iran razume da Rusija očekuje tako nešto od prijateljskih zemalja, ali u trenutnim političkim uslovima Iran ne podržava bilo kakvo prekrajanje granica. Smatramo da je pitanje nacionalnog samoopredeljenja unutrašnje pitanje naroda koji živi na ovoj teritoriji. On samostalno odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Iran se ne meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja, za razliku od zapadnih sila, koje su izazvale ukrajinsku krizu. Moskva je morala da reaguje na to i ulazak Krima u sastav Rusije je bila njena reakcija na dešavanja u Kijevu“, izjavio je Šuri, komentarišući inicijativu narodnog poslanika ruske Državne dume Jevgenija Fjodorova, koji je predložio Iranu da prizna povratak Krima u sastav Rusije.
Pre nekoliko dana šef parlamentarnog odbora za ekonomiju i preduzetništvo Jevgenij Fjodorov obratio se iranskom parlamentu sa molbom da se razmotri mogućnost priznavanja Krima kao dela Rusije.
Trenutno ruski Krim priznaje šest zemalja: Avganistan, Venecuela, Kuba, Nikaragva, Severna Koreja i Sirija.
Kazahstan smatra da su rezultati referenduma na Krimu „izraz slobodne volje građana“ i „ima razumevanja za odluku Moskve“, mada zvanično ne priznaje poluostrvo kao deo Rusije. Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je još u martu 2014. godine rekao da je Krim „defakto postao deo Rusije“ i da će Belorusija biti „uz Rusiju“.