Srbija, zemlja koja nije iz druge ruke upoznata sa posledicama NATO-operacija, danas je u teškoj situaciji. Da li će njena integracija u EU biti moguća dok je u prijateljskim odnosima sa Moskvom, i zašto Beograd nikada neće pristati da uvede sankcije Rusiji — novinarki RT Sofiki Ševardnadze odgovarao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Kako mislite da ćete uspeti da održite dobre odnose sa Moskvom i izbegnete uvođenje sankcija Rusiji?
— Neke zemlje ne mogu da izdrže ruski embargo više od šest meseci. Smatram da će u Evropskoj uniji biti velika pobuna zbog sankcija Ruskoj Federaciji. Evo jednog primera — Turska je velika zemlja, veća od nekih vodećih zemalja u Evropi, ali i dalje ne mogu da priušte da se svađaju sa Rusijom i morali da traže pomirenje. Naravno, za celokupnu situaciju kriva je sama Ankara i na kraju su morali da se izvine i da naprave ustupke. Morali su da kazne sami sebe kako bi postigli mir sa Rusijom.
Govorite da nećete da postanete članica NATO-a, ali ste upravo potpisali sporazum sa NATO-om, uprkos svom neutralnom statusu. Dajete prilično široka prava predstavnicima NATO-a na teritoriji Srbije, pristup državnim i privatnim objektima, diplomatski imunitet, slobodu kretanja. Istovremeno, imate čvrst odbrambeni odnos sa Rusijom — Moskva prodaje oružje Srbiji, postoje trgovinski i odbrambeni sporazumi itd. Kako ste uspeli da uspostavite ravnotežu između ta dva središta moći? Pre ili kasnije moraćete da odaberete.
— Imamo sporazume sa NATO-om. Siguran sam da znate da se na Kosovu i Metohiji nalazi kontingent NATO-a. Bez obzira na stanje naših odnosa sa Alijansom, taj kontingent je jedina zaštita za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji.
Imamo deo policijskih snaga koje vode Srbi, a posebno na severu Kosova i Metohije. Ali policija je policija, a vojska je vojska. Albanci su formirali svoje snage bezbednosti uz saglasnost EU. Ako te snage bezbednosti napadnu sever Kosova i Metohije, NATO će biti jedina zaštita. To je dogovor za sada.
Ko zna šta može da se dogodi kasnije? Dakle, mi imamo dobar odnos sa NATO-om. To ne znači da smo na njihovoj strani, već da ne treba da ih odbacimo i da odbijamo saradnju sa njima. Mi učestvujemo u mirovnim misijama UN, ali mogu da vam ponovim ono što sam rekao generalnom sekretaru NATO-a: „Šta bismo mi radili u NATO-u? Da li ćete nas poslati da se borimo protiv nekog? Da li želite da vam damo naša tri mlaznjaka da biste pokrenuli vazdušne napade protiv nekog? Ako je NATO odbrambeni savez, od koga će da brani Srbiju? Okružni smo zemljama NATO-a. Ukoliko nas napadnu Rusi, oni bi prvo morali da pobede NATO kako bi prešli preko Bugarske“. On se nasmejao i rekao: „Rusija vas neće napasti u skorije vreme“. Zato sam rekao: „Zašto ste nam onda vi potrebni ako imamo tako dobar odnos s Rusijom?“
Što se tiče isporuke oružja, to baš i nije slučaj. Rusija ne isporučuje oružje Srbiji besplatno. Radi se o tome da kada Srbija želi da kupi nešto, obično se obraćamo ruskim proizvođačima, jer decenijama koristimo iste standarde kao i Rusija za naše sisteme naoružanja. Dakle, mi ne tražimo besplatne stvari. Spremni smo da platimo za to. Želimo da budemo partneri sa Rusijom u proizvodnji i ulaganjima. To će biti dobro i za nas i za ruski uticaj u Evropi.
Rusija ima mnogo prijatelja u Evropi, ali Srbija je vas najveći prijatelj i to će uvek biti tako. Naši preci su izgradili posebnu vrstu odnosa između Srbije i Rusije i trebalo bi da ga sačuvamo. Rusija je velika, Srbija je mala, ali niko u našim zemljama ne bi trebalo da uništi taj odnos. Ljude koji žele da ga unište, trebalo bi isterati iz politike.
Takođe, imamo odličan odnos sa Kinom, a Kina se nikada ne žali što smo ruski prijatelji. Zašto je onda Zapad uzrujan što imamo dobar odnos sa Rusijom? Ali, kao što sam već rekao, bez obzira na to što radi Rusija, njene akcije se uvek pogrešno shvataju. Ljudi uvek traže skriveni motiv da bi kritikovali sve što Rusi rade.
Srbija je uvek bila prijatelj Rusije i nikada neće učiniti ništa neprijateljski. Ni na koji način nećemo naškoditi Rusiji. Kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji, bilo bi potrebno 500 godina da Rusija oseti njihov učinak. A šta bi nam to donelo? Samo bismo izgubili obraz i upropastili dosadašnje prijateljstvo.
Odnos Rusije i NATO-a je vrlo napet. NATO povećava svoju vojnu prisutnost na ruskim granicama, zapadni lideri odbijaju da razgovaraju sa Moskvom. Srbija je oduvek bila u stanju da održava ravnotežu u odnosima sa Zapadom i Rusijom, ali u poslednje vreme smo videli primer da ova vrsta strategije nije uspešna, a mislim na Ukrajinu. Ona je želela dobre odnose sa EU, sa Rusijom i sa SAD i vidimo gde je to dovelo. Balkan je region u kojem su se oduvek istorijski preklapali interesi velikih sila. Mislim da se danas nalazite u situaciji da mozda želite da zadržite prijateljske odnose sa svim svojim partnerima. Ali da li imate osećaj da ste uhvaćeni između dve vatre? Da li se osećate kao da ste u sred tog sukoba?
— Mislim da ono što nas čini jedinstvenim jeste da mi ne biramo stranu. Naša srca, naše misli, naša ljubav, naša istorija, naša vera, naš jezik — sve to je sa Rusijom. To niko ne može da dovede u pitanje. Srbija je zemlja sa populacijom od osam miliona ljudi, okružena EU. Istorijski gledano, većina naših suseda nam nikada nije želela dobro. U takvoj situaciji morate mudro da odaberete svoj put.
Što se Ukrajine tiče, mislim da je ono što se dogodilo bila velika tragedija. To je tragedija koju neke zemlje nisu naučile od Srbije. Rat protiv našeg naroda vas nikad nikuda neće dovesti, nezavisno od toga ko ga je započeo i ko je koga podržavao. Svaka opoziciona grupa koja ima podršku velike zapadne sile uvek počinje građanski rat u svojoj zemlji. Da li će njihova zemlja imati koristi od ovog rata? Ne. Pojedini političari mogli bi da dođu na vlast kao rezultat ovog rata, ali narod nikada neće imati korist. Zbog toga sam veoma tužan kada mislim o Ukrajini. To me podseća na ono što se dogodilo Jugoslaviji.
I Rusi i Srbi su napravili istu grešku: izgradili smo svoje zemlje sa etničkim republikama i mislili smo da će te zemlje zauvek postojati. Da su Srbi znali nakon prvog i drugog svetskog rata da će se njihova zemlja raspasti, oni bi prvo izgradili Srbiju, a tek onda bi joj se pridružile ostale teritorije ukoliko bi želele. Ali tada Srbija ne bi bila ograničena svojim sadašnjim granicama; ona bi obuhvatala sve teritorije na kojima žive Srbi, jer smo dobili rat.
Mi smo svakome dali priliku. Mislite li da bismo se složili da Kosovo i Metohija dobiju autonomiju, da smo znali da će se Jugoslavija raspasti? Mislite li da bi Rusija odustala od Krima da je znala da će se Sovjetski Savez raspasti? To su bile naše istorijske greške. Dakle, koliko god je to moguće, želimo da budemo ostrvo u središtu Evrope, mala zemlja koja želi da bude prijatelj sa svima u korist našeg naroda. Ako se to pokaže nemogućim, mislim da će Srbija biti tragično podeljena na dva dela, jedan proistočni i jedan prozapadni i ko zna šta će od nje ostati nakon toga.
Gospodine predsedniče, Vi, kao pravi diplomata, lukavo izbegavate direktan odgovor. Pokušaću da preformulišem. Vi ste ključni posmatrač, koji razume kako funkcionišu obe strane. Nisam fatalista, ne volim teorije zavere, a ljudi koji su mnogo pametniji od mene kažu da rastu šanse za direktne konfrontacije između Rusije i Zapada. Šta mislite — da li postoji mogućnost rata? Kakva će biti pozicija Srbija ako rat počne?
— Mislim da je rat nemoguć. U tom ratu ne bi bilo pobednika. Ko zna kakvo oružje će se koristiti? Ko zna koliko bi ljudi svaki dan bilo ubijeno? Ko to želi? Da sam ja predsednik najmoćnije zemlje na svetu, i da imam najjače oružje ne bih želeo takav rat, jer sam odgovoran za živote drugih ljudi, a ja moram da budem mnogo oprezniji od obične osobe. Bilo koji građanin može da uzme oružje i krene u rat, ali šef države treba da misli drugačije. Molim se da do toga nikada ne dođe, jer ako bi se takav scenario obistinio, bilo bi mnogo ratova između Zapada i Istoka u Evropi od 1945. Ali zdrav razum je preovladao, uprkos tenzijama i špijunima ali barem nije bilo pucnjave.
Danas kada postoji oružje koje može da uništi celu zemlju u jednom danu, malo ko može reći šta bi uradio ako izbije rat. Ako dođe do takvog rata, Srbija će nestati. Ne pitajte me na kojoj strani će biti Srbija, jer ćemo biti slomljeni u svakom slučaju. Kao što kažu, kada se slonovi bore — strada trava. Mi smo potpuno nevini, a patićemo u ovom velikom sukobu. Nemojte da mislite da će se onaj ko prisili suprotnu stranu da se preda osećati sjajno gledajući na milione mrtvih tela. Ja sam se borio u ratu, ja ga ne izbegavam ali je upravo to razlog zašto mogu da pričam na ovaj način. Nećete biti srećni kad vidite da je vaš neprijatelj mrtav.
