Skok Srbije na Duing listi Svetske banke kao i plasman među deset zemalja sa najvećim napretkom u ovogodišnjem Izveštaju o uslovima poslovanja, prema rečima Sputnjikovog sagovornika, neće doneti boljitak stanovništvu.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija“, kaže da, prvo — rangiranje „duing biznisa“ nema nikakve veze sa stopama rasta. On navodi primer iz 2013. kad su na listi oko 100. mesta bile Srbija, Kina, Rusija, Hrvatska, BiH, a Kina je i sa stotim mestom imala u ubedljivo najdužem vremenskom periodu visoku stopu rasta, što nije zapamćeno u ekonomiji.
Krupnom kapitalu — sve, stanovništvu — ništa
„Drugo — ’duing biznis‘, koji inače veoma poštujem, jeste ugao gledanja krupnog kapitala — odnosno, uslovi za njega su suprotnosti sa onim što je interes običnog pojedinca. Njih interesuje, uslovno rečeno, kako reče predsednik Nikolić u Sankt Petersburgu, divlji kapitalizam, liberalni kapitalizam, u kome im je zagarantovano sve, bez obzira na stanovništvo“, kaže Zdravković za Sputnjik.
Plasman Srbije ostao je u senci konstantno odličnog plasmana Makedonije, koja je već nekoliko godina regionalni lider na Duing listi Svetske banke, a ove godine se našla na desetom mestu, dok je Srbija skočila sa 54. na 47. mesto.
Bez obzira na bolji plasman, Makedonija ne može biti ekonomski uzor za Srbiju iz prostog razloga što to nije uticalo na rast zaposlenosti u Makedoniji, ocenjuje Zdravković i dodaje da je Makedonija jedna od četiri ili pet zemalja u svetu sa većom stopom nezaposlenosti od Srbije.
Novinarka Ruža Ćirković podseća da je i prošli put kad je objavljena ta lista, pozicija Makedonije bila iznenađenje i da je naš južni sused bio ispred Nemačke. Makedonija se poslednjih pet godina, po svim tim pokazateljima koje cene MMF i Svetska banka i ostale međunarodne institucije, nalazi na svim listama vrlo visoko.
Balkanski odlikaš
Po stopi rasta među najboljim je u Evropi, poslednjih godina je imala rast od preko 3,5 odsto i borila za prvo mesto sa Irskom, kaže Ruža Ćirković i dodaje da ne zna kako stoje stvari za ovu godinu s obzirom na političku krizu.
Ona napominje da je pre neki dan objavljeno istraživanje Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije „Koja zemlja garantuje najbolju budućnost za mlade“, na kome je od zemalja bivše Jugoslavije najbolje plasirana Slovenija, koja je na 12. mestu, a posle nje Makedonija, na 39.
„Dakle, po tim pokazateljima koje taj zapadni svet ceni, Makedonija je u ovom našem regionu odlikaš. Ali moram da kažem da ona ima visoku nezaposlenost, višu od nas, a po prosečnoj plati — poslednje mesto među državama bivše Jugoslavije delimo mi i oni. Znači, ispod 400 evra im je prosečna plata. Što se tiče investicija, na isti način na koji mi privlačimo investicije privlače i oni, mada mi se čini da oni malo prednjače. Koliko je meni poznato, mi jako pazimo kolike subvencije daje Makedonija i nastojimo da ne zaostajemo, jer, tako su bar meni rekli oni koji se u to razumeju, za 500 evra više subvencije su dovoljne da investitor skrene u Makedoniju“, kaže Ruža Ćirković.
Zdravković ocenjuje da se na neki povoljan način može posmatrati to što je Srbija visoko rangirana, ali to ne znači da je Makedonija išta bolja zato što je bolja po rangu, niti visok rang nama garantuje da će iduće godine stopa rasta u Srbiji biti, četiri, pet ili šest odsto.
Globalni model u krizi
Pohvale koje stižu Srbiji zbog skoka na Duing listi, prema Zdravkoviću, značiće poslovnom svetu koji je već učlanjen u sve inostrane poslovne organizacije koje su ovde formirane mimo Privredne komore Srbije.
„E sad, ono što je osnovna mera napretka u Srbiji trebalo bi da bude rast zaposlenosti, gde je potpuno nepotrebno subvencionisati radna mesta pri Koridoru 10 i gde jedino opravdanje imaju subvencionisanja u mestima poput Krupnja, Surdulice i sličnih opština gde nikad niko ne bi došao“, smatra Zdravković.
Kad je reč o niskoj prosečnoj plati i visokoj stopi nezaposlenosti, uprkos kojima se Makedonija nalazi visoko na listama, Ruža Ćirković kaže da to dosta govori o svim tim pokazateljima. Ona dodaje da MMF poslednjih godina izmenio svoje vizure i da se pitanje nezaposlenosti uzima u obzir kao parametar kojim se ocenjuje ekonomsko stanje u zemlji.
„Mi znamo da se posle 2000. godine maltene slavilo: što više nezaposlenih znači da su, navodno, reforme uspešnije. Međutim, to se sada malo korigovalo posle ove krize, ali, po meni, to ne govori najbolje o ekonomskom modelu. Ako je nezaposlenost i dalje visoka, a sve ostale performanse su kao odlične, to meni ne govori najbolje o ekonomskom modelu i ako je ta prosečna plata kojom ipak zemlja obezbeđuje neku unutrašnju kupovnu moć stalno na niskom nivou, to znači da je nešto problematično“, kaže Ruža Ćirković.
Reč je o globalnom modelu koji je u krizi, zaključuje ona.
