Mosul: Solidna divizija razbila bi i teroriste i američku koaliciju (video)

U noći između 16. i 17. oktobra, artiljerija i avijacija ratne koalicije na čelu sa SAD počela je da bombarduje pozicije militanata terorističke organizacije DAEŠ u istočnim predgrađima Mosula. Ovim je otpočela operacija za njegovo oslobađanje.

Ovaj grad je u julu 2014. godine praktično bez ispaljenog metka napustila iračka vojska, ostavljajući za sobom najbolje iz svog vojnog arsenala. Teroristi su ga odmah pretvorili u svoju prestonicu u Iraku. Početkom marta ove godine, iračka vojska je uz podršku međunarodne koalicije na čelu sa SAD pokušala da povrati grad, ali se ofanziva završila potpunim krahom. I evo, nakon pola godine priprema, antiteroristička koalicija je krenula po drugi put da okuša sreću.

„Oslobodioci“ u pokušaju izgledaju kao da su skupljani s konca i konopca. Nema koga tu nema: iračka vojska, koja prvi put ratuje rame uz rame sa kurdskim pešmergama, iza kojih stoji Vašington, tu su i Kurdi Radničke partije Kurdistana, koje SAD slabo kontrolišu (borci iz Turske i Sirije), šiitska samoodbrana, iza koje stoji Iran, malobrojni muslimani-suniti iz beduinskih plemena, koje podržavaju Turska i Saudijska Arabija, odredi Jezida, a tu su i odredi hrišćanske milicije, turska vojska, specijalne snage iz Velike Britanije, Francuske i Turske, 5.000 pripadnika američkih privatnih vojnih kompanija. Zvanično, Amerikanci su tamo samo savetnici. Podršku iz vazduha pružaju avioni zapadne koalicije koji bombarduju šta stignu, ne vodeći računa da li se radi o pozicijama terorista ili o civilnom objektima. Sve ukupno oko 120.000 saveznika, dok se u gradu nalazi između 6 i 10 hiljada terorista.

Ofanziva se vodi iz tri pravca: sa severa i istoka prsten stežu pešmerge, dok sa juga napada iračka vojska uz podršku šiitske samoodbrane, kao i američka koalicija. Sa severozapada nastupaju Turci.

Interesantno je da DAEŠ već dve godine drži ovaj grad od milion i po stanovnika pomoću samo nekoliko hiljada terorista. Mnogi su se pitali kako je moguće da tako veliki grad ne može sam, bez pomoći spolja, da istera jednu malo veću grupu naoružanih terorista. Odgovor se krije u međuverskoj mržnji koja je kulminirala obaranjem režima Sadama Huseina 2003. godine. U gradu većinu čine suniti, a s obzirom na to da su teroristi takođe suniti, a zvanična vlast u Bagdadu je šiitska, stanovnici Mosula su se priklonili DAEŠ-u. Mnogi se plaše da bi, ako koalicija zaista preuzme vlast u Mosulu, moglo doći do osvete šiita nad sunitima. Iz tog razloga, Turska se već sprema za novi talas izbeglica — oko 750.000 ljudi. Međutim, postoji mogućnost da su Amerikanci, Kurdi, Turci, šiitska samoodbrana i zvanični Bagdad već postigli usmeni dogovor da u grad ne uđu ni Kurdi ni šiiti, a da nakon završetka operacije regularnu vojsku zamene snage bezbednosti, neka vrsta vojne policije.

Ako teroristi osete da nemaju šansi da zadrže grad, vrlo je moguće da će ga organizovano napustiti. Treba naglasiti da se radi o iskusnim borcima koji gde god da odu mogu napraviti ozbiljan problem. Posebno imajući u vidu prilično loše stanje regularne iračke vojske. Da li će preći u pustinju Džaziru, gde DAEŠ poseduje bazu, ili će možda nastaviti partizanski rat u Mosulu, možda će se pojaviti u nekim drugim iračkim gradovima kao što su Faludža ili Tikrit, a možda ih, vrlo verovatno, vidimo u Alepu ili Damasku. Sve je moguće. Granice im ne predstavljaju problem — praktično su izbrisane. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je već upozorio da će, ako do toga dođe, Rusija preduzeti kako političke tako i vojne mere. Ministarstvo odbrane Rusije pažljivo prati situaciju u Mosulu koristeći vazdušno-kosmička sredstva izviđanja, uključujući dronove.

Pitanje koje mnoge zanima jeste: zašto su SAD baš sada odlučile da krenu u ofanzivu na grad? Zbog prestiža ili iz želje američkog predsednika Baraka Obame da pomogne svom saborcu iz Demokratske partije Hilari Klinton na predstojećim predsedničkim izborima? Možda i da bi se teroristi iz Mosula usmerili u Siriju?

U želji da uradi bar nešto pozitivno po čemu će ostati zapamćen, Obama je odlučio da pobedi makar u jednoj bici. Teško da je bitka za Mosul bitka koja će se prenositi s kolena na koleno, ali američki mediji su odlučili da od toga naprave pravi spektakl. Oni direktno prenose situaciju u Mosulu, zgražavajući se nad varvarstvom terorista. Svakoga dana smo svedoci zverskih ubistava na stotine civila, čije slike obilaze svet. I u čitavoj toj histeriji pojavljuje se američka vojska koja rešava situaciju (u nekoj doglednoj budućnosti). Tamo, naravno, ima mnogo više drugih učesnika u toj operaciji, ali Amerikanci predstavljaju da je njihova uloga odlučujuća. U takvom scenariju Obama će pokupiti lovorike, a Klintonova predsednički mandat. Možda Obama dobije i nadimak „oslobodilac“, i ulicu u centru Mosula, kao Bil Klinton u Prištini. Što je Obama gori od njega?

Vrlo je moguće da će doći i proći američki izbori, a teroristi će se i dalje šetati Mosulom. Ako i bude oslobođen, verovatno od njega neće ostati kamen na kamenu. DAEŠ se dobro pripremio: minirane su zgrade, putevi, podignute barikade, iskopani rovovi u mnogim mestima, napunjeni zapaljivim supstancama. Pokazuju da su spremni da iskoriste milion i po stanovnika grada u svojstvu živog štita.

Sama pomisao da se na jednoj strani nalazi 120.000 vojnika, da u gradu živi milion i po ljudi koji su navodno protiv terorista, stvara utisak da ovih 10.000 verskih fanatika nisu ljudi već terminatori, čim odolevaju tako dugo. Oni, ne samo da se dobro brane već i napadaju. Prošle nedelje su napali Kirkuk. Ovo samo pokazuje da nije važan kvantitet već kvalitet jedinica, koji antiteroristička koalicija na čelu sa SAD očigledno ne poseduje. Jedna solidna divizija neke normalne vojske verovatno bi i jedne i druge za samo nekoliko dana rasterala.