Pet i po godina posle prvih pregovora u Briselu, kosovski predsednik Hašim Tači rekao na seminaru koji je organizovala Parlamentarna skupština NATO-a da je Priština spremna da podigne dijalog sa Beogradom na „novi nivo“. Analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiju kaže za Sputnjik da ta Tačijeva formulacija zapravo znači da on razgovore želi da podigne na predsednički nivo.
„On je na neki način ostao bez posla, jer je predsednička funkcija gospodskija od premijerske, manje se radi. Zbog toga, Tači u dijalogu sa Beogradom želi da učvrsti svoju poziciju, svoju vlast koju je izgubio tako što je podneo ostavku na čelo stranke. Suštinski, to ništa ne znači u relaciji Beograda i Prištine i njihovom dijalogu sem toga što oni koji su ga započeli treba i da ga završe“, ocenjuje Spahiju.
Spahiju isključuje mogućnost da se dijalog Beograda i Prištine ubuduće odvija bez posredovanja Brisela, a sa njim se slaže i analitičar sa Kosova Stefan Filipović, koji za Sputnjik kaže da Hašim Tači nijedan potez ne vuče bez saglasnosti Brisela i Vašingtona.
„Smatram da od podizanja dijaloga na viši nivo neće biti ništa, i da je verovatnija mogućnost da će dijalog biti zamrznut, jer se na Kosovu pripremaju vanredni parlamentarni izbori. Ta situacija će blokirati briselski dijalog, a nipošto ga neće podići na viši nivo, čemu se nadaju prištinske vlasti. Kosovski zvaničnici više ne mogu da smisle temu oko koje bi se dogovorili. Ta izjava Hašima Tačija pokazuje njegovu simboličnu želju kao predsednika političke zajednice koja postoji na Kosovu da sebe legitimiše kao nekog državnika, za Srbiju nepostojeće države“, rekao je Filipović.
Iako i Beograd i Priština tvrde da žele što pre da dođu do suštinskog napretka u dijalogu iz Prištine, gotovo svakodnevno stižu vesti o tome kako je „Kosovo pokrajina Albanije“ i da „niko nije digao ruke od nacionalnog ujedinjenja“.
„Opozicioni poslanik u kosovskoj Skupštini Zafir Beriša, koji nije iz Samoopredeljenja, kaže da se nije odustalo od ideje spajanja sa Albanijom i da treba iskoristiti ustavne mogućnosti Kosova da se donese zakon i održi referendum o tom pitanju. Iako nisam siguran da u Ustavu Kosova postoji mogućnost referenduma o prisajedinjenju sa Albanijom, političari na Kosovu polako kreću da zauzimaju strateški dobre pozicije za izbornu kampanju. Ne čude me sve ove izjave, jer mnogi ovdašnji političari ne govore više o ’Velikoj Albaniji‘, već o ’prirodnoj Albaniji‘“, kaže analitičar sa KiM Stefan Filipović.
Sa druge strane, prištinski analitičar Nadžmedin Spahiju tvrdi da su Berišine izjave samo dobar predizborni marketinški trik, jer Albanija nije zainteresovana za bilo kakvo ujedinjenje sa Kosovom, dok neki na Kosovu misle da je to način da se uplaši Srbija.
„Takve izjave pred međunarodnom zajednicom pokazuju nesposobnost funkcionisanja takozvane kosovske države, a njih najčešće kosovska javnost osuđuje“, ocenjuje Spahiju.
Istom skupu, na kojem je govorio i Hašim Tači obratio se i ambasador Sjedinjenih Država u Prištini Greg Delavije. Iako je komandant Kfora, italijanski general major Đovani Fungo, ocenio da je bezbednosna situacija na Kosovu mirna i sigurna, ambasador Delavije rekao je da će se Kfor povući tek kada Kosovo bude sposobno da se samo odbrani.
On tvrdi da neće biti vakuuma, već će se Bezbednosne snage Kosova transformisati u vojsku Kosova. Stefan Filipović, međutim, kaže da tako zamišljen koncept ne može da se realizuje bez saglasnosti srpskih poslanika.
„To pitanje je veoma kompleksno. Pored toga, američki ambasador u Prištini je rekao da neće biti skorog povlačenja Kfora sa Kosova. Transformacija će se odvijati u nekoliko faza. Ako kosovske snage budu formirane kao vojska, one najverovatnije neće imati mandat da brane teritoriju od stranog neprijatelja. Smatram međutim da će i segment reorganizacije kosovske vojske biti tema briselskog dijaloga“, zaključio je Filipović.
Inače, u Prištini je u toku 93. seminar „Rouz Rot“ u organizaciji Parlamentarne skupštine NATO-a, na kojoj učestvuju poslanici iz 21 zemlje-članice NATO-a i zemalja-partnera.
U Kancelariji za Kosovo i Metohiju naveli su da je učešće Marka Đurića na tom skupu otkazano zbog važnih obaveza koje je imao tokom vikenda. Đurić nije otišao u Prištinu jer je u Novom Sadu morao da prisustvuje zajedničkoj sednici republičke i pokrajinske vlade.
