Sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj je juče razmatran tromesečni izveštaj o Kosovu i Metohiji, umesto ocena o stanju na terenu, obeležila je izjava ambasadorke SAD u UN. Mišel Sizon je, naime, zaključila da je Unmik uglavnom ispunio svoj mandat i da bi period podnošenja izveštaja trebalo pomeriti sa tri na šest meseci. Kako je rekla, Kosovo postaje „napredna država integrisana u međunarodnu zajednicu“.
Ona je pozvala zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine i založila se za članstvo Kosova u UN, koje je, dodala je, „neminovno“.
Šta Srbija može da očekuje posle ovog stava SAD? Nekadašnji šef srpske diplomatije i ambasador u UN Vladislav Jovanović za Sputnjik kaže da su se time SAD otvoreno deklarisale kao protivnik očuvanja teritorijalne celovitosti i suvereniteta Srbije.
Normalizacija odnosa na američki i srpski način
„To je dobro što je Amerika preko svog ambasadora javno obznanila svoj cilj i svoje namere prema nama da bismo mogli jasnije i određenije da se postavimo prema njenoj politici u odnosu na Kosovo. To se dosad zamagljivalo, smatralo se da je to nešto što je slično našim potrebama da normalizujemo odnose sa Albancima kao takvima, a ne sa Kosovom kao sa nekakvom nezavisnom državom Albanaca“, ocenio je Jovanović.
On smatra da će SAD sve energičnije da idu ka ispunjavanju tog svog cilja jer hoće što pre sa leđa da skinu teret zbog toga što je Kosovo proizvod kršenja međunarodnog prava i Povelje UN. Zato forsiraju učlanjivanje takozvane države Kosovo u UN. Pritiskaju Srbiju da ubrza proces takozvane normalizacije odnosa sa Prištinom, u očekivanju da ona napravi potez koji bi bio ekvivalent formalnom priznanju Kosova kao nezavisne države, kaže nekadašnji diplomata.
„Moraćemo, po mom mišljenju, da preispitamo našu dosadašnju politiku u odnosu na Kosovo kao političku činjenicu koju hoće da pretvore u nešto što mi moramo priznati. Posle toga treba da odredimo naše poteze, kako u okviru kretanja Srbije ka EU tako i u okviru bilateralnih odnosa sa glavnim zapadnim silama“, smatra Jovanović.
Treba očekivati taj pritisak prema Srbiji koji će biti ubrzan, sve otvoreniji i neprijatniji, i na to, kaže on, Srbija treba da bude spremna.
Analitičar Centra za strateške alternative Dušan Proroković smatra da, u suštini, u izjavi američke ambasadorke nema novih elemenata. Reč je o kontinuitetu politike od 2007. godine kada je pokušana promena Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN kako bi se Kosovo na velika vrata uvelo u UN.
Ključno kako će se postaviti Srbija
„Za mene je ključno pitanje kako će se prema svemu tome postavljati Srbija, jer bez učešća Srbije slučaj Kosovo je ne samo nerešen, nego i neuspešan“, kaže Proroković.
On smatra da je upravo Srbija dala povoda za ovakvo ponašanje SAD i napominje da je zahtev da se u UN sve ređe raspravlja o Kosovu i Metohiji došao posle našeg prihvatanja Briselskog sporazuma. Amerikanci, očigledno, misle da je to u određenoj meri stavljeno ad akta, da smo mi na putu takozvanog puzajućeg priznavanja državnosti Kosova i da će do toga doći pre ili kasnije, tako da UN time više ne treba da se bave, objasnio je on.
„Srbija mora da redefiniše svoju politiku i da traži saveznike kako bi se sprečio pokušaj članstva Kosova u UN na mala vrata, preko Saveta bezbednosti ili Generalne skupštine UN“, upozorio je Proroković.
Ne spori on da u Savetu bezbednosti pravo veta imaju Rusija i Kina, ali i dodaje da Srbija treba od njih da zatraži da tako i postupe.
Zašto bi drugi branili naše interese ako mi to ne činimo i šaljemo dvosmislene poruke, pita nekadašnji zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
„Mi moramo da budemo načisto, da ne šaljemo dvosmislene poruke, da dalje ne popuštamo na samom terenu, da ne potpisujemo neke nove sporazume sa Prištinom, i onda će saveznici moći da nas podrže. U suprotnom, plašim se da stvaranjem veće konfuzije našim nejasnim ciljevima ni druge države neće znati šta je naša politika, pa neće ni imati razloge da ulažu veto“, upozorio je on.
Proroković je ukazao i na primere zaobilaznog načina ulaska u UN preko statusa posmatrača u Generalnoj skupštini, kako je to učinila Palestina.
Moguće je, kaže on, da takav scenario spremaju SAD. Srbija treba da bude spremna na kontrareakciju i žestoko lobiranje da se ne dozvoli takva situacija.
Na pitanje kakav odnos Srbija treba da zauzme prema briselskim pregovorima, koji dugo kaskaju u mestu, a dogovoreno se ne sprovodi, Proroković kaže da je Briselski sporazum mrtvo slovo na papiru koje je samo poslužilo da Srbija ispuni određene uslove.
Reč je, pre svega, o onima da se odblokira članstvo Kosova u takozvanim regionalnim organizacijama, a ono je Prištini i državama koje je protežiraju poslužilo za dalju legitimizaciju statusa Kosova u međunarodnoj politici.
„Srbija je napravila veliku grešku, i mi treba da krenemo od priznanja da je dosadašnja politika bila loša, odnosno da nije donela rezultat. Mahanje nekakvom Zajednicom srpskih opština (ZSO) se pokazalo kao jeftin izgovor i ništa više od toga“, zaključak je Prorokovića.
Kako se formiranje ZSO koristi da bi se stalno izvlačili novi i novi ustupci, on je ilustrovao najnovijim primerom kada je od poslanika Srpske liste u skupštini Kosova traženo da učestvuju u ratifikaciji Sporazuma o razgraničenju Kosova i Crne Gore, a Priština zauzvrat počela da primenjuje neke odredbe Briselskog sporazuma.
„To bi bio presedan neverovatnih razmera da srpski poslanici učestvuju u definisanju granice Kosova i legitimizaciji jednog od ključnih statusa državnosti“, kaže Proroković.
