Ruski zvaničnici i eksperti ističu da Rusija ima „oružje“ kojim može da odgovori na sve pritiske, napade i pretnje. U ruskom arsenalu, kažu, postoje odgovarajuće i neodgovarajuće mere.
„Ako SAD, uprkos zdravom razumu i iskustvu prilično bolnom po njih, ipak krenu putem daljeg širenja sankcionih mera, uveravam vas, u našem arsenalu će se naći potezi koji će se odraziti prilično bolno, pre svega na američku poziciju u svetu i američku politiku prema Rusiji i Evropi u celini“, poručio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
Podsećanja radi, Rusija je već suspendovala sporazume o saradnji u oblasti naučnih istraživanja, kao i o razvoju nuklearne i energetske sfere sa SAD. Osim toga, ruski predsednik Vladimir Putin je u cilju „zaštite interesa RF“ potpisao ukaz o suspenziji sporazuma sa SAD iz 2000. godine o uništenju viška plutonijuma.
Odluka o suspenziji je objašnjena neprijateljskim akcijama SAD protiv Rusije i time što Vašington nije poštovao odredbe sporazuma.
S druge strane, sankcije koje je Vašington pre više od dve godine uveo Moskvi zbog krize u Ukrajini i zbog prisajedinjenja Krima Rusiji, obuhvatile su 281 rusku kompaniju i 81 predstavnika ruskih vlasti.
Sada Vašington nastavlja da deli lekcije i pokušava da „prevaspita“ Moskvu i zbog Sirije. Međutim, ukoliko SAD nastave sa neprijateljskim dejstvima, Moskva bi mogla da odgovori restriktivnim merama koje se tiču nuklearne sfere i kosmosa, saradnje u oblasti bezbednosti, ali i ekonomije, poljoprivrede i niza drugih sfera.
Ruski eksperti predviđaju da će Moskva u tom slučaju odgovoriti sektorskim ekonomskim sankcijama u onim oblastima gde Rusija drži monopol ili u kojima je lider.
Oni navode da „za Amerikance to neće biti smrtonosni udarac“, ali da će biti „veoma neprijatan i bolan“.
Takođe, nedavni dogovori o proširenju saradnje sa zemljama BRIKS-a (Brazilom, Indijom, Kinom i Južnoafričkom Republikom) mogu se tumačiti kao upozorenje Vašingtonu. Rusija je pokazala da je spremna da nastavi diversifikaciju ekonomskih odnosa i da nastavi da širi tržišta oružja.
Osim toga, tu je i biznis.
„Obezbeđivanje maksimalne slobode poslovanja najbolji je odgovor na sva spoljna ograničenja“, rekao je ovog meseca Putin, govoreći na kongresu „Poslovna Rusija“.
Eksperti smatraju da bi poslednje pretnje Vašingtona mogle da budu samo igra uz pomoć koje SAD pokušavaju da izvrše psihološki pritisak.
Nakon što su SAD i Velika Britanija saopštile da zapadni saveznici razmišljaju o uvođenju ekonomskih sankcija protiv, kako je navedeno, ekonomskih meta u Siriji i Rusiji zbog opsade Alepa, Putin je poručio da njihov cilj neće biti postignut.
„Cilj tih sankcija nije rešavanje konkretnog problema, već pokušaj da se suzbije jačanje Rusije kao punopravnog učesnika u međunarodnim aktivnostima. Taj cilj neće biti postignut“, poručio je ruski predsednik.
Putin je rekao da je „politika sankcija kontraproduktivna, štetna, i što je najvažnije, ona nikad ne dostiže svoje ciljeve, koje pred sebe stavljaju oni koji sankcije uvode“.
Ranije je i ruski ambasador u SAD Sergej Kisljak rekao da SAD pojačavaju pritisak na Rusiju, čak i ekonomskim sankcijama, ali da kod „Rusa one ne rade (ne deluju)“. Čak su i u Beloj kući lani govorili o „neefikasnosti sankcija Rusiji“.
Ipak, nema sumnje da su zapadne sankcije i ruske kontramere nanele štetu svim stranama — i Rusiji, i SAD i EU. Međutim, eksperti podsećaju da „ekonomsko kažnjavanje neugodnih“ nikada nije donelo željene rezultate i da je, po pravilu, uvek doživelo fijasko.
SAD uporno pokušavaju da nametnu svoju volju ostatku sveta, a sankcije su im jedan od omiljenih instrumenata pritisaka na druge vlade.
Teško je izbrojati koliko puta su SAD ratovale sankcijama. Različiti izvori iznose različite podatke.
Po statistici uticajnog Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, samo u periodu od 1987. godine SAD su primenile ekonomske sankcije protiv raznih zemalja 60 puta — 16 puta uz odobrenje Saveta bezbednosti UN i 44 puta bez njega.
Neki drugi zapadni izvori navode sasvim drugačije, znatno više brojke — u periodu dugom 84 godine (od 1918. do 1992) SAD su ovo „oružje“ iskoristile 54 puta, a u periodu od samo devet godina (od 1993. do 2002) — 61 put.
Koliko su puta u istoriji Amerikanci primenili sankcije protiv Rusije i SSSR-a takođe se ne zna tačno. Spominju se brojke od 7 do 12 puta.
Eksperti podsećaju da ekonomske ili političke sankcije nikada u istoriji nisu primorale nijednu zemlju na kapitulaciju.
U Rusiji su od sankcija čak imali i korist — počeli su više da se oslanjaju na sopstvene snage.
